Жири за доделу награде Фондације „Миодраг Јовичић“ у саставу: проф. др Драгољуб Поповић (председник), проф. др Маријана Пајванчић и проф. др Јовица Тркуља, једногласно је одлучио да Управном одбору предложи да награду Фондације „Миодраг Јовичић“ за годину 2021. додели др Слободану Милачићу, редовном професору Универзитета у Бордоу.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

   Професор Слободан Милачић је рођен 9. марта 1937. године у Београду. Школовао се у родном граду, где је 1955. године с одликом положио матурски испит. Те године се уписао на Правни факултет у Београду и почео да слуша предавања, али је већ у фебруару идуће 1956. године уписао студије права на Правном факултету у Бордоу, граду који ће постати његово животно средиште и у којем ће остати заувек. Готово да би се професоров живот могао описати насловом Дикенсовог славног романа; то је заиста приповест о два града и још више приповест о двема земљама, које су одавно већ подједнако професорове домовине. Ваљало би на овоме месту додати како услед политичког развитка у нашим крајевима професор у ствари баштини још једну традицију или идентитет, пошто су Милачићи из Црне Горе.

   Професор Милачић је дипломирао 1959. године. По француском систему студија тад је освојио лисанс (Licence), а наредне године стекао је диплому специјалистичких студија (D.E.S.). Професоров специјалистички рад се односио на његову отаџбину. У октобру 1960. године одбранио је рад под насловом ”Југословенски систем самоуправљања”.

   Пошто је у Бордоу уписао докторске студије и положио испите одбранио је докторску тезу у јуну 1962. године. Наслов тезе ће донекле изненадити данашње познаваоце професоровог дела. Теза је била посвећена ваздухопловном и административном праву. Њен наслов је био ”Правни режим аеродрома”. Млади српски студент жељан знања у великом свету није међутим, на томе застао. Слободан Милачић је положио специјализацију и из политичких наука, такође на Универзитету у Бордоу. И на том пољу се усавршио изучавајући своју прву домовину. Специјалистички рад који је одбранио у новембру 1967. носио је наслов ”Оглед о тумачењу југословенског Устава од 1963. године”.   

   Одлучивши да остане у Бордоу Слободан Милачић је најпре био лектор за српско-хрватски језик на тамошњем универзитету 1962. и 1963. године. Наредне 1964.г. добио је место асистента на Правном факултету Универзитета у Бордоу. Од 1969.г. почео је каријеру предавача, поставши како бисмо ми рекли доцент (најпре chargé de cours, а онда Maître de conférences). У овом другом звању предавао је почетком седамдесетих на Гваделупи, у француском прекоморском департману. Тамо је постао и професор 1974. године. да би већ следеће године постао професор Правног факултета Универзитета Монтескје - Бордо IV, на којем је остао до краја универзитетске каријере.

   За време које је провео у универзитеткој служби професор Милачић је од 2004.г. до 2008. обављао дужност руководиоца односно како Французи кажу, председника Секције за јавно право и политичке науке на Универзитету Монтескје - Бордо IV. Био је члан Управног савета универзитета, као и члан Савета Школе докторских студија политичких наука на универзитету.

   Професоров рад је наишао на признања. Слободан Милачић је носилац два француска ордена - Академске палме (2007. г.) и Националног реда части (1985. г.),  а осим тога је и почасни доктор Атинског универзитета (2005. г.). 

   Током свога дугог и успешног рада професор Милачић је, поред основне педагошке делатности имао и других важних задужења, како на универзитету на којем је био запослен тако и на другим универзитетима. На пример, био је члан редакције више научних часописа, међу којима с поносом можемо истаћи и Анале Правног факултета у Београду. Био је члан научног савета Међународне академије за уставно право, као и директор студија Међународног универзитетског института из Луксембурга. Међу овим делатностима посебно се истиче једна, која осликава професорову личност и његов предани рад на спајању и јачању веза међу двема земљама, чији је држављанин. Професор Милачић је 1995.г. основао Центар за проучавање и истраживање Балкана. Тиме је на најбољи начин саградио мост између Француске и Србије. 

   Професор Милачић је својим научним радом превазишао границе домовине коју је изабрао. Током дуге каријере предавао је у многим земљама, на пример у Јужној Америци и Карибима, у Мароку, Тунису, Камеруну, као и у Европи, у Берлину, Букурешту, Београду, Атини, а и у Азији, у Пекингу и Аману. Београђанин колико и Бордолез постао је захваљујући своме научном делу грађанин света, којим се данас поносе обе његове домовине, Француска колико и Србија.

   Научни опус професора Милачића обухвата десетине и десетине чланака објављених у угледним научним часописима. У многима од њих бавио се Југославијом или пак проблемима оног круга земаља којима је његова прва домовина припадала. Писао је о васпостављању демократије у средњој и источној Европи. Та тема, уставно уређење и демократија у источноевропским земљама била је, може се слободно рећи, у средишту професоровог интересовања, што се огледа и у његовим књигама и објављеним универзитетким течајевима које је професор држао. Поменимо само најистакнутије професорове књиге које су посвећене тој теми. На пример, L’intégration européenne et la révolution de l’Europe de l’Est, Luxembourg 1992, или La démocratie constitutionnelle en Europe centrale et orientale: bilan et perspectives, Bruxelles 1998, или професоров објављен универзитетки курс од 1991. године под насловом  La construction de la démocratie constitutionnelle à l’Est, или професоров курс за лисанс на матичном факултету од 1994/1995. године посвећен деконструкцији комунизма и конструкцији демократије итд.

   Научно стварање професора Милачића ако се осмотри једним погледом, обухвата скоро сва најважнија питања уставног права. Писао је о организацији власти, о суштинским својствима демократије, партиципативној демократији, као и о суверености, владавини права, подели власти, федералном уређењу, да поменемо само неке од значајних тема. При свему овоме постоји једна важна нит која професора Милачића повезује с научником  кога славимо и чије име носи награда коју вечерас додељујемо. Професор Милачић се у великом броју својих радова бавио управо упоредним уставним правом. Тако је на пример, у чланку од 2006.г. анализирао недоумице оног што се назива неокомпаратизмом (Sur quelques ambiguïté du néocomparatisme, Auvergne 2006.), а у чланку од 2007.г. рашчланио је начин на који се плуралистичка демократија учвршћује у земљама средње и источне Европе (La consolidation de la démocratie pluraliste dans les pays d’Europe Centrale et orientale: de l’âge idéologique à l’âge politique, Auvergne 2007.). Коначно, поставио је начелно питање о улози уставног права са становишта друштвених различитости - Le droit comparé à l’épreuve de la diversité, Aix-Marseille 2005.

   Такође је, баш као и професор Јовичић, својим делом залазио и у историју уставног права и политичких установа. Писао је о Дигију, о Француској као узору руског бољшевизма, о Америчкој револуцији, упоређивао је Велику француску и Октобарску револуцију, али не заборављајући своје корене и о српској уставности 19. века као лекцији за модерне уставне прeображаје (Le constitutionnalisme serbe du XIXème siècle: une leçon pour la transition moderne, Athènes 1999.).

   Све ово што је речено, велико достигнуће на пољу научне обраде уставног права,  дубоко понирање у замршене проблеме те правне гране, углед научника светског гласа какав је стекао Слободан Милачић, Србин из Бордоа, француски професор српског корена који није заборавио свој завичај, него му је остао одан, говори у прилог закључка који је донео овогодишњи жири Јовичићеве награде и предложио га за награду Фондације „Миодраг Јовичић“ за 2021. годину.

У Београду,  27. августа 2021. године

ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА

Професор др Маријана Пајванчић
Професор др Драгољуб Поповић
Професор др Јовица Тркуља