Жири за доделу награде Фонда „Миодраг Јовичић“ у саставу: проф. др Лидија Р. Баста Флајнер (председник), др Ђурица Крстић и проф. др Витомир Поповић, једногласно је одлучио 25. јуна 2010. године да Управном одбору Фонда предложи да награду Фонда „Миодраг Јовичић“ за годину 2010. додели др Драгољубу Поповићу, судији Европског суда за људска права у Стразбуру и редовном професору Правног факултета Универзитета Унион у Београду.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

   I – Драгољуб Поповић рођен је 1951. године у Земуну. Школовао се у Београду, где је 1974. године дипломирао на Правном факултету као најбољи студент генерације. На истом факултету је докторирао 1984. године са тезом из упоредне историје права. Диплому трећег степена на Међународном факултету за упоредно право у Бриселу стекао је 1985. године. Будући стипендиста француске владе, борави на једногодишњем усавршавању у Паризу у школској 1987/1988. години.

   Драгољуб Поповић је од 1980. до 1998. године запослен на Правном факултету Универзитета у Београду, прошавши пут од асистента до редовног професора. Предавао је Општу правну историју и Велике правне системе. Узорна и натпросечно стваралачка универзитетска каријера прекида се 1998. године. Са факултета на којем је радио 18 година одстрањен је у време када режим у Србији настоји да политичку лојалност и опортунизам успостави као одлучујућа мерила за деловање универзитетских наставника. Драгољуб Поповић остаје доследан поруци коју је годинама преносио својим студентима и научном подмлатку: као грађанин одлучује да делује у складу са начелима демократске уставне државе, које је као професор тако уверљиво преносио на генерације.

   Научник и универзитетски професор по вокацији, Драгољуб Поповић не прекида своју научну делатност. Истовремено, ради у адвокатској канцеларији и један је од оснивача Центра за унапређивање правних студија и алтернативних образовних институција које у то време настају у Србији. На Алтернативној академској образовној мрежи предаје Упоредно уставно право. Један је од обновитеља библиотеке „Политика и друштво“. Након четворомесечног усавршавања на Средњоевропском универзитету у Будимпешти, где проучава најновије тенденције у европском регионализму, Драгољуб Поповић одлази на годину дана у својству гостујућег професора на Институт за федерализам, Универзитета у Фрибургу у Швајцарској. Резултат тога боравка јесте монографија о европском регионализму, несумњиво његов најзначајнији допринос уставноправној теорији. У исто време почиње да предаје уставно право на Факултету за пословно право у Београду. У периоду од 2001. до 2004. амбасадор је Србије и Црне Горе у Швајцарској. За судију Европског суда за људска права Драгољуб Поповић је изабран 2005. године и на тој функцији је и данас. Од 2005. до 2007. председник је Српског удружења за уставно право.

   II – Драгољуб Поповић самостално објављује велики број књига – девет закључно са 2009. годином. Многе од тих књига доживљавају по неколико издања: Оглед о одговорној влади / на примеру њеног настанка у Француској, Београд 1989; Прапочетак српскога парламентаризма, Београд 1996; Стварање модерне државе, четврто издање, Београд 2002; European Regionalism – A Challenge to New Democracies, Basel-Geneva-Munich 2002; Основи уставног права, Београд 2004; Увод у упоредно право, треће издање, Београд 2007; Скице правничких портрета, Београд 2008; Европски суд за људска права, Београд 2008; Protecting Property in European Human Rights Law; Utrecht 2009. године.

   Поред бројних чланака публикованих током више од две деценије плодне научничке делатности, ваља посебно издвојити најновије текстове Драгољуба Поповића, објављене највећим делом у иностранству између 2005. и 2010. године, као чланке или краће студије у публикацијама. Тематски гледано, ти радови сведоче о новој фази у академском стваралаштву Драгољуба Поповића. Са невероватном јасноћом и лакоћом у писању, далеко од било каквог упрошћавања, судија, суверени правни егзегетичар и врсни зналац историје права, уставног права као и људских права у оквиру уставног права, пружају драгоцено сведочанство о томе да у темељу јуриспруденције Европског суда за људска права ваља тражити и увек изнова стваралачки тумачити фундаменталне теме права и његове ефективне примене.

   III – Радове Драгољуба Поповића одликују концепцијска конзистентност у приступу, дидактичка ригорозност у излагању и неретка оригиналност у аргументацији. Поменута монографија о Европском регионализму уверљиво сведочи о његовом великом и успелом труду да развој уставног права у Србији усмери ка најновијим токовима уставнотеоријског и уставнополитичког мишљења, примењујући их на проблеме сложених система државног управљања и вертикалне поделе власти у земљама посткомунистичке демократске трансформације. Коначно, са професором Миодрагом Јовичићем, чију награду данас прима, Драгољуба Поповића не везује само дугогодишња блиска сарадња, већ и бављење упоредним правом. Невелика по обиму, Поповићева књига Увод у упоредно право, након књиге професора Кошутића Увод у велике правне системе данашњице (2008) јесте друга књига која је икад објављена на српском у тој области. Анализа примера великих правних система утемељена је развијеним методолошким и теоријским основама упоредног права.

   IV – Разлоге за углед који Драгољуб Поповић ужива у нашој јавности у последњих двадесет година као један од највећих стручњака за општу правну историју, уставно право и упоредно уставно право ваља тражити – нимало случајно – у једном од његових ранијих дела из области правне историје, уџбенику Стварање модерне државе. Драгољуб Поповић је бављење правном историјом одувек схватао као путоказ који отвара врата ка најзначајнијим питањима уставне теорије и уставних институција, укључујући и епохални заокрет у поимању људских права и конституцио-нализацију међународноправних стандарда њихове заштите након пада Берлинског зида. Сарађујући са њим на неким од бројних експертских подухвата, његове колеге и најближи пријатељи често су се могли уверити у то да иза мирноће у наступу и спремности за компромис опстају непоколебљива моралност, суверена егзегетичка прецизност врхунског правника и конзистентна теоријска рефлексија, коју Драгољуб Поповић увек критички вреднује зналачким упоредноправним увидима, па чак и када је реч о наизглед једноставном правном питању.

   У многобројним радовима и дугогодишњом професорском активношћу, експертским радом и деловањем као судија у Европском суду за људска права, Драгољуб Поповић је показао да уставнотеоријско мишљење даје врхунске резултате само уколико интердисциплинарну, историјски контекстуализовану анализу стално везује за критичко преиспитивање функционисања државних институција и ефикасност заштите људских права на националном и међународном плану.

   Жирију чини част да Управном одбору Фонда предложи да награду Фонда „Миодраг Јовичић“ за годину 2010. додели др Драгољубу Поповићу, судији Европског суда за људска права у Стразбуру и редовном професору Правног факултета Универзитета Унион у Београду.

Београд, 25. јуна 2010. године

ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА

Професор др Лидија Р. Баста Флајнер
др Ђурица Крстић,
Професор др Витомир Поповић