Фондација „Миодраг Јовичић” у сарадњи са Правним факултетом Универзитета у Београду расписала је конкурс за најбоље урађен докторски рад из области уставног права и политичког система који је одбрањен из области уставног права и политичког система у Републици Србији и Републици Српској.

   Жири за доделу награде Фондације „Миодраг Јовичић” у саставу проф. др Маријана Пајванчић, проф. др Драгољуб М. Попивић и проф. др Јовица Тркуља 25. септембра 2020. године је једногласно одлучио да Управном одбору Фондације предложи да ту нагрaду за годину 2020. додели др Деспоту Ковачевићу.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

   1. – Др Деспот Ковачевић је рођен 1988. године у Тузли. Основно и гимназијско образовање завршио је у Зворнику. Уписао је Факултет политичких наука Универзитета у Београду 2007. године где је и дипломирао на основним академским студијама политикологије 2011. године са просечном оценом 9,50. Након основних студија, уписао је мастер студије Политичке теорије, политичке социологије и институција на којем је положио све испите са просечном оценом 10,00 и 2012. године одбранио мастер рад на тему „Процеси демократизације у посткомунистичкој Русији“ са оценом 10. Исте године уписује докторске студије политикологије на ФПН Универзитета у Београду. Докторску дисертацију под насловом „Инситутиционализација партија и партијских система у земљама бивше СФРЈ“ одбранио је 19.02.2020. године на ФПН Универзитета у Београду.

   Током основних и мастер студија био је стипендиста Фонда за младе таленте Владе Републике Србије. Као докторанд био је ангажован на Институту за политичке студије на пројекту Министарства науке, просвете и технолошког развоја. За истраживача приправника на ФПН изабран је 2017. године. Изабран је за асистента на Политиколошко-социолошким студијама 2018. године где је и раније био сарадник на предмету Политичка социологија. Био је уредник Београдских новина – часописа за урбану културу. Обавља функцију секретара научног часописа Политички живот у издању Центра за демократију ФПН.

   Објавио је више од 15 научних радова и приказа књига у научним часописима и зборницима и учествовао на домаћим и међународним конференцијама. Боравио је на Comenius University у Братислави (Словачка) у летњем семестру 2018/2019 као предавач кроз програм Erasmus+. Био је учесник и руководилац низа пројеката и конференција, као што су Political party database, Maпирање политичких партија у Србији, 30 година обновљењног вишепартизма: (не)научене лекције, Популарна демократија итд.

   2. – Докторска дисертација др Деспота Ковачевића под насловом „Инситутиционализације партија и партијских система у земљама бивше СФРЈ“ садржи седам поглавља на 328 страна стандардног формата са насловним странама, резимеима и прилозима, од чега су 280 страна основног текста, а 31 страна списак коришћених извора (литература). Дисертација представља вишедимензионалну анализу партија и партијских система у политичким системима посткомунистичких земаља. Аутор је користио релевантну литературу о политичким партијама и партијским системима и значајан број радова аутора из региона и других који се баве овим феноменима, уз друге важне изворе каква су истраживања јавног мњења, годишњи извештаји, званична документа држава, партија и других институција.

   Предмет истраживања у овој докторској дисертацији су институциона-лизације партија и партијских система у земљама бивше СФРЈ. Аутор као главни истраживачки циљ поставља објашњење институционализације партија и институционализације партијских система и анализу њихових ефеката на стабилности у наведеним земљама. Како аутор истиче анализа се заснива на претпоставци да развој политичких партија има позитиван утицај на стабилност других институција политичког система, њихову ефикасност али и изградњу шире друштвене стабилности.

   Земље бивше СФРЈ, као политички системи настали падом комунизма, уз развој вишепартизма поставили су пред политичке партије првенствено задатак изградње институција које су стабилне и функционалне. Политичке партије као главни субјекти политичког живота одиграле су кључну улогу у овим процесима. Паралелно са развојем политичких партија и партијских система текао је и развој других институција на које су значајан утицај имале управо политичке партије. Специфичан процес институционализације партија и партијских система је централна тема овог рада.
Кандидат поставља основно истраживачко питање „како су се одвијали развој и процеси институционализације политичких партија и партијских система у земљама бивше СФРЈ“. Такође, намера је и да се у том процесу одговори и на питање „како је степен тог развоја утицао на стабилност политичких институција у наведеним земљама“. Одговор на ова питања захтева да се утврди степен институционализације политичких партија и партијских система и какве је ефекте утврђени степен имао у политичким системима Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Северне Македоније.

   Специфичан приступ који даје кандидат у овом раду је посматрање процеса институционализације партија и партијских система као одвојених. Иако су ова два процеса веома уско повезана са важним преклапањима, институционализација партија је одвојен процес од институционализације партијског ситема, па уједно су и приступи истраживању и установљавању степена институционализације специфични и у складу са наведеним теоријским моделима. Упоредна анализа кроз шест студија случаја земаља бивше СФРЈ за циљ има приказати развој у земљама које су произашле из једне државе, односно из једног политичког система. Низ аутора бавио се овим питањима али само на појединачним студијама случаја, без дубље анализе и упоредног метода који је у овом случају важан јер су студије настале у истом оквиру, са различитим погледима на наслеђе претхoдног режима, однос према федерацији и дијаметрално супротне политике према многим питањима. Кандидат је анализирао постојећу литературу на ваљан начин и добро приказао досадашње налазе аутора у којима проналази простора за нови допринос, пре свега у компаративној анализи ових студија случаја и квантификацији показатеља како би се добио оквир за компарацију.

   Део истраживања који се бави институционализацијом партија заснива се на теоријском оквиру од 15 индикатора помоћу којих се мери степен институционализације појединачних релевантних партија (ИПИ) у свакој од студија случаја, док је укупан број анализираних партија 28 тј. 3-7 партија за сваку појединачну земљу, зависно од студија случаја и критеријума релевантних партија. Други део огледан у институционализацији партијских система има важност у анализи интеракције различитих политичких партија на нивоу система и даје ширу слику о улози партија у политичком систему. На основу модела за истраживање институционализације партијског система са 8 индикатора утврђује се степен – индекс институционализације партијских система (ИИПС).

   Централни део истраживања огледан у објашњењу и утврђивању нивоа институционализације партија и партијских система добија своју финалну фазу у анализи ефеката ових процеса на стабилност политичких институција. Овакавим начином истраживања утврђује се значај и природа партија и партијског система у политичком систему и друштву сваке од земаља. С обзиром да се ради о малом броју студија случаја, као и у истраживању ефеката партијских система земаља бивше СФРЈ, нису могуће софистицираније регресионе анализе, па се користи једноставан модел, по узору на референтне радове из ове области.

   У складу са истраживачким питањем и предметом истраживања, генерална хипотеза овог рада и основни истраживачки циљ био је да се објасни развој и институционализација политичких партија и партијских система и да се провери ефекат на стабилност политичких система земаља бивше СФРЈ. Под стабилношћу се подразумева низ параметара, који ће бити зависне варијабле, а који показују функционалност и ефикасност рада владе, стабилност демократских институција, политичку стабилност и степен насиља у друштву, као и степен друштвеног консензуса.

   Основна тврдња је да повећањем институционализованости партија и партијских система долази до повећања стабилности политичких система земаља бивше СФРЈ. Ову хипотезу кандидат разлаже на посебне и појединачне хипотезе у складу са објашњењем теоријског оквира, како би се добила целокупна слика о тврдњама које се проверавају у раду. Логика објашњења иде у правцу позитивног утицаја развоја и институционализације партија, као појединачних актера, и партијског система у целини на друштвене односе, политичке институције и њихову стабилност.

   Докторска дисертација Деспота Ковачевића „Институциона-лизације партија и партијских система у земљама бивше СФРЈ“ представља свеобухватну емпиријску анализу друштвених и политичких процеса земаља бивше СФРЈ са посебно детаљном анализом политичких партија и партијских система у тим процесима. Првенствени допринос ове дисертације огледа се у научној области политичких наука и у ужој научној области политиколошко-социолошких студија. Централне теме политичких партија и партијских система представљају важне области у којима ова дисертација даје нове аналитичке налазе и закључке. Садржај дисертације и емпиријски део истраживачког подухвата са контекстуалном разрадом добар је истраживачки модел за ове студије случаја и компаративну анализу, па самим тим  може  послужити и за друге сличне студије случаја. Важно је истаћи да ова докторска дисертација пружа прилично детаљан увид и компаративни преглед политичких система и институција у земљама бивше СФРЈ, што је значајан допринос домаћој литератури у овој области.

   У складу са налазима у дисертацији није потврђена почетна претпоставка о позитивном утицају ових процеса на стабилност политичких система, па се изводи низ закључака о улози политичких партија у посткомунистичким земљама. Аутор даје низ аргумената и објашњења оваквог стања и увиђа низ других закључака који нису у основи постављени као истраживачки циљеви. У том погледу, ова дисертација нуди и перспективу за даља истраживања и оставља широк простор дилема које се отварају, али даје и усмерења ка алтернативним објашњењима. Важно је истаћи да су кроз ову дисертацију дати значајни доприноси кроз квантификацију података у великој мери, компаративну анализу политичких партија и партијских система који су настали из исте државе, објашњење низа институционалних и социјал-структурних фактора, детаљну емпиријску анализу 28 релевантних политичких партија и 6 партијских система и њихових ефеката у овим друштвима и државама.

   Концептуални оквир теме и структура докторског рада указују да је аутор добро формулисао предмет, циљ и задатке истраживања. Определивши се за мултиметодолошки приступ, он је успешно обавио истрживање на конкретно-историјском и на апстрактно-теоријском нивоу. Дисертација је написана ученим језиком и за њену израду коришћен је одговарајући научни апарат. Аутор се позива на бројну стручну литературу, што његовој анализи даје научни карактер. Успешно је применио моделе истраживања институционализације политичких партија и  партијских система у савремној политиколошкој и социолошкој науци у свету и бившим земљама СФРЈ.

   Ковачевићев рад краси јасан и разговетан начин казивања, продорна анализа и свестрано критичко испитивање добрих и спорних страна појединих теорија о институционализацији партија и партијских система у земљама бивше СФРЈ. Документациона димензија анализе је задовољавајућа, јер је праћена неопходним подацима и показатељима из литературе (стручни радови, правни извори, политички документи, извештаји, мишљења и препоруке, електронски портали ‒ веб-сајтови (линкови). Рад садржи преко 140 слика, графикона и табела које јасно приказују сложене проблеме које кандидат анализира.

   Међутим, овом раду се могу упутити и одређене примедбе. Концептуални оквир теме је широко формулисан, а њена обрада је екстензивна.  Аутор на почетку није објаснио појам који представља предмет његове тезе. Остало је нејасно шта је, заправо, институционализација партија и(ли) система. У раду је постављен веома велик број питања релевантних за предмет истраживања, али она нису увек на задовољавајући начин аналитички обрађена и научно утемељена. Раду недостаје чвршће теоријско-методолошко везивно ткиво које би повезало широку панораму презентираних идеја и ставова о институционализацији политичких партија.

   Без обзира на ове критичке примедбе, жири је закључио да дисертација  Деспота Ковачевића представља оргинално научно дело. Она спада у понајбоље одбрањенe докторске дисертације у последње две године у Србији из области уставног права и политичког система. Садржином и формом, ова дисертација се сврстава у солидне теоријске домете и има низ додирних тачака са стваралаштвом академика Миодрага Јовичића. Стога је жири једногласно донео одлуку да се награда Фондације „Миодраг Јовичић“ за годину 2020. додели др Деспоту Ковачевићу.

У Београду, 2. октобра 2020.

ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА

Професор др Маријана Пајванчић

                                                                          Професор др Драгољуб Поповић

   Професор др Јовица Тркуља