Одлуком Управног одбора Фонда „Миодраг Јовичић“ од 1. фебруара 2001. године, одређен је жири за доделу награде Фонда за 2001. годину у саставу: академик Војислав Становчић (председник), проф. др Данило Баста, проф. др Јовица Тркуља. На седници одржаној 25. јуна 2001. године, жири је донео једногласну одлуку да Управном одбору Фонда предложи да награду за годину 2001. додели др Кости Чавошком, редовном професору Правног факултета Универзитета у Београду.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

   Фонд „Миодраг Јовичић“ утемељен је 2000. године са циљем да се очува успомена на академика Миодрага Јовичића и унапреди изучавање научних области којима се покојни Миодраг Јовичић бавио за живота, и то првенствено уставног права и политичког система. Постављени циљ се остварује додељивањем награде за објављене научне радове на српском језику или страним језицима оним нашим научним радницима који су својим радом и објављеним делима показали озбиљно интересовање и способности за истраживања у поменутим областима, удружене са моралним квалитетима.

   Имајући у виду наведене критеријуме, предлажемо Управном одбору Фонда да награду за 2001. годину додели др Кости Чавошком, редовном професору Правног факултета Универзитета у Београду.

    Дело и делатност Косте Чавошког не могу се свести на једну димензију; они су вишеструки и многолики. Тематски распон више од петнаест књига, које је до сада објавио, веома је широк. Чавошки се подједнако успешно огледао у теорији државе и права, теорији демократије, уставној теорији, политичкој и правној филозофији, парламентарној хроници, као и публицистици усредсређеној на српске националне проблеме. Разноврстан и необично плодан писац, Чавошки се у свим тим областима руководио идејом слободе и вредношћу правде. У космосу политике, на тлу човекове политичке егзистенције, Чавошки је особиту пажњу поклонио истраживању онога што спутава слободу и спречава правду.

    Коста Чавошки је исти и у теорији, и у практичној политици, али и у свакодневном ангажману. Имао је и има куражи да говори и пише о ономе о чему други ћуте иако тај говор и то писање, чак и кад су јетки и кад понекад имају једнострану перспективу, никада нису лишени напора да се изнесу чврсти аргументи и јака образложења. Данас ће се на нашој јавној сцени једва наћи неко ко, као Коста Чавошки, делује с толико одважности и критичности, с толико упорства и истрајности. Чавошки је непоколебљив скоротеча и непоткупљив приврженик слободарске јавне свести и савести, спреман да се за њена начела, не без личног ризика, залаже свагда и свугде. Попут онога у теорији, тако и у пракси, поље политике и политичког делања Чавошки не види одвојене од морала и честитости, од бриге за добробит земље и народа. Притом, и те како добро зна с коликом је ценом, данас и овде, повезано доследно заступаље таквог става и таквог уверења.
Чавошки, и као професор, научник и јавни делатник, није без узора. Како се чини, највећма се креће стазама којима је, не само када је реч о брижљиво негованом језику и стилу, некада ишао Слободан Јовановић. Поред Јовановића, Чавошки својим радом и делом упадљиво опомиње на покојног академика Миодрага Јовичића. Блискост између њих двојице почива колико на сродности, делом и истоветности, научне проблематике којом су се бавили, толико и на моралном интегритету с којим су то чинили. Истина је код обојице не само научна и филозофска него у исти мах морална и људска вредност.

    Данас, када се први пут додељује награда из Фонда који носи име Миодрага Јовичића, по свом делу и по својој делатности жири сматра да је у овом часу најпозванији да је понесе Коста Чавошки. Жири је једнодушно стао на то гледиште и једногласно је донео такву одлуку имајући у виду целину стваралаштва Косте Чавошког. Коста Чавошки јесте први лауреат награде из Фонда „Миодраг Јовичић“, али је тиме у исто време постављен путоказ и установљено мерило за будуће додељивање те награде.

Београд, 26. септембар 2001.

ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА
академик Војислав Становчић
професор др Данило Баста
професор др Јовица Тркуља