Фондација „Миодраг Јовичић” је, у сарадњи са Правним факултетом Универзитета у Београду, расписала конкурс за најбоље урађен докторски рад из области уставног права и политичког система који је одбрањен на правним факултетима универзитета у Републици Србији и Републици Српској.

   Жири за доделу награде Фондације „Миодраг Јовичић”, чији састав чине проф. др Ратко Марковић, проф. др  Јовица Тркуља и проф. др Оливера Вучић, донео је 19. септембра 2016. године одлуку да Управном одбору Фондације предложи да нагрaду за 2016. годину додели др Мијодрагу Радојевићу, уреднику Правне библиотеке ЈП „Службени гласник“ за одличан докторски рад из области уставног права и политичког система.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

   1. - Др Мијодраг Радојевић је рођен 20. маја 1969. године у Ћуприји где је завршио основну школу и гимназију. На Правни факултет Универзитета у Београду уписао се школске 1988/89, а дипломирао је 1995. године са просечном оценом девет четрдесет три (9,43). Магистрирао је с одликом на Правном факултету у Београду 2005. године са темом: „Подела власти у политичком систему Републике Србије (1990–2000)“, на смеру за Уставно право и политички систем. Завршио је додипломске студије на Алтернативној академској образовној мрежи (ААОМ) у Београду на курсу „Теорија и пракса демократије“у школској 2000/2001. години.

   Од 1996. до 2013. године је био запослен као истраживач-сарадник на Институту за политичке студије у Београду. Добитник је посебне награде Министарства за науку у категорији истраживача за објављене радове у периоду од 2001. до 2004. Ангажован је као  истраживач-сарадник на пројекту „Демократски и национални капацитети политичких институција Србије у процесу међународних интеграција“, које финансира Министарство просвете и науке (2011‒2016). Повремено је учествовао као стручни сарадник у пројектима државних органа и невладиних организација из области заштите људских права, развоја локалне самоуправе и борбе против корупције.

   Предавач је на под-модулу: „Европски омбудсман и лоша управа“ мастер студија из Управног права на Правном факултету Универзитета у Београду (од 2011. до 2015. године). Запослен је као уредник Правне библиотеке у ЈП „Службени гласник“ од  2013. године. Секретар је редакције стручног часописа Херетикус, Центра за унапређивање правних студија и члан редакција више научних часописа.

   Објавио је око 50 научних стручних радова у часописима и зборницима. У тим радовима уочавамо три правца његових истраживања: (1) национална уставност и устави донети у XIX веку; (2) савремени период уставности, односно систем организације власти у Републици Србији; и (3) институција омбудсмана и независна контролна тела. Тежиште Радојевићевих истраживања јесу нормативни и демократски капацитети базичних уставних институција. Полазећи од њиховог утицаја на стабилност и консолидацију демократије, он настоји да на основу емпиријских показатеља утврди ефикасније моделе институција, услове за њихово успешније деловање и правце институционалних реформи у правном систему Србије.

   Научне радове др Мијодрага Радојевића користили су страни и домаћи научници, како показују досадашњи подаци о цитираности у релевантним домаћим базама података о индексима цитираности.

   2. – Дисертација Мијодрага Радојевића „Преображај омбудсмана у савременим правним системима с посебним освртом на институцију Заштитника грађана у Републици Србији“ написана је на 649 страна. Резиме на српском и на енглеском има 6 страна, садржај 4 стране, увод 7 страна (стр. 1-7); прва глава рада под насловом „Назив, обележја и детерминанте омбудсмана“, (стр. 8-38); друга глава „Омбудсмана у упоредном праву“, (39-223); трећа глава „Правни положај омбудсмана“, (стр. 224-323);  четврта глава „Улога и тенденције развитка омбудсмана у савременим правним системима“, (стр. 323-374); и пета глава „Омбудсман у Србији“, (стр. 375-574); Закључак (575-584), литература (585-649).

   Текст дисертације садржи 1996 фуснотa. Основна литература обухвата: а) Књиге, монографије, зборници и истраживања, б) Радови објављени у стручним часописима, в) Документа и чланци   у средствима информисања, г) Прописи и посебна правила, д) Извештаји, мишљења и препоруке омбудсмана - одлуке и мишљења других државних органа, ђ) Електронски портали - веб-сајтови (линкови) омбудсмана и других државних органа и организација.

   Природа предмета као и постављени циљеви истраживања одлучујуће су утицали на уобличавање теоријско-методолошког приступа кандидата у његовом докторском раду. Стога се он определио за интердисциплинарно истраживање, јер динамичност и комплексан садржај феномена омбудсмана у његовој дисертацији поставља захтев за коришћење и примену метода који нису само својствени правној науци, већ и другим друштвеним наукама. Од општих метода кандидат је користио хипотетичко-дедуктивни и аналитички метод, а од посебних метода - нормативни метод (догматскоправни метод), упоредноправни метод, социолошки модел и историјскоправни метод.

   Комисија за преглед и оцену ове докторске дисертације у саставу: др Ратко Марковић, редовни професор у пензији Правног факултета Универзитета у Београду, др Јовица Тркуља, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду,  др Зоран Томић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, и др Марко Давинић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду вредновала је највишом оценом текст дисертације и одбрану  Мијодрага Радојевића.

   3. -  На основу увида у рукопис докторске дисертације Мијодрага Радојевића жири је закључио да његов рад представља значајан допринос правној и политичкој науци Србије. У обради теме коришћена је обимна релевантна литература. Структура рада је кохерентно постављена, аргументација је јасна, ваљана и садржински исцрпна, закључци су изведени на основу изложене материје и јасно показују да дисертација како у целини тако и у свим саставним деловима представља оригиналан и самосталан научни рад. Њеном аутору ваља одати признање за велики труд који је уложио у припреми и писању ове дисертације и за ништа мању компетенцију коју је при том показао. Он се представио као темељно образован, вредан истраживач, продоран и јасан аналитичар, успешан синтетичар са смислом за суптилне теоријске расправе и неспорним публицистичким даром.

   Као резултат Радијевићевог истраживања треба поменути евалуацију улоге и значаја омбудсмана у савременим правним системима и дефинисање стратегије развоја институције омбудсмана у Србији. Он је обухватио значајну емпиријско-аналитичку грађу о омбудсману у упоредном праву. Научно-теоријски оквир истраживања подразумева дефинисање теоријског референтног модела институције омбудсмана у савременом праву. Емпиријско-аналитичка грађа анализирана је уз помоћ научно-теоријског оквира како би се утврдили правци развоја омбудсмана. Посебно значајан део истраживања односио се на истраживање омбудсмана у Србији, па се тако експликативно-апликативни резултати истраживања односе на одређивање препорука и смерница за побољшање перформанси и капацитета функционисања институције.

   Друштвено оправдање предмета истраживања Радојевић изводи из улоге омбудсмана у савременим правним системима. Та улога омбудсмана се, пре свега, састоји у отклањању недостатака парламентарног система надзора над јавном управом и јачање парламентарног надзора над егзекутивом. Омбудман је првенствено усмерен да делује против рђаве или лоше управе, па је и основни задатак омбудсмана контрола функционисања јавне администрације на начелима законитости и ефикасности. Појава нових људских права – права детета, право на заштиту личних података, право на слободан приступ информацијама од јавног значаја, условљавају и активнију улогу омбудсмана у њиховој заштити. У Републици Србији, првенствена улога омбудсмана је унапређење система заштите људских слобода и права. Омбудсман има и значајну улогу у креирању законодавног рада, јер је овлашћен да иницира и даје мишљења о предлозима закона из његове надлежности, односно заштите људских права. То практично значи, у ширем смислу, да је омбудсман активни учесник законодавне делатности. Као овлашћени предлагачи закона, заштитници грађана имају могућност да активно учествују у процесу стварања права у Србији. Најзад, омбудсман је и важан инструмент развоја цивилног друштва, јер обавештавањем јавности доприноси транспарентности јавне управе, али и подстиче друштво на социјалну акцију. На тај начин, ова институција утиче на јачање свести о одговорној влади и заштити људских права.

   Научни допринос ове дисертације огледа се у томе што је њен аутор успео да, на основу критичког разматрања налаза и ставова у савременој науци, нормативних својстава и анализе емпиријске грађе, оцени улогу и значај омбудсмана, као и да дефинише предлоге за јачање његовог положаја у правном систему Србије. То значи да ће резултати које је остварио у свом раду представљати путоказ у даљем развоју омбудсмана у нашем друштву, као и смернице за промену нормативног оквира институције и других претпоставки (кадровске, техничке и организационе природе) за његово ефикасније деловање.

   4. - Концептуални оквир теме и структура овог докторског рада јасно указују да је др Мијодраг Радојевић зналачки одабрао и као предмет свог истраживања поставио кључна питања значајна за истраживање улоге и значаја институције омбудсмана у савременим правним системима и у  Србији. Чланови Жирија су мишљења да је он уз помоћ коректно примењених научних метода дошао до научно прихватљивих резултата на основу којих је дао своје виђење институције омбудсмана.

   Имајући то у виду, чланови Жирија сматрају да је реч о коректној, темељној и успешној монографској обради институције омбудсмана у савременим друштвима. Њен аутор је добро поставио концептуални оквир теме, пронашао плодотворну методолошку основу истраживања, зналачки одабрао и формулисао кључне проблеме неопходне за разумевање институције омбудсмана у савременим друштвима, посебно у политичком систему Србије. На тај начин ова докторска дисертација, према свом садржају, методолошком приступу истраживању, добијеним резултатима и предложеним моделима представља комплексну научну анализу улоге и значаја омбудсмана у савременим правним системима и Србији.

   Једнодушна је оцена Жирија да дисертација др Мијодрага Радојевића  спада  у сâм врх докторских дисертација одбрањених последњих година на Правном факултету Универзитета у Београду. Садржином и формом, ова дисертација се сврстава у солидне теоријске домете и има низ додирних тачака са стваралаштвом академика Миодрага Јовичића. Стога је жири једногласно донео одлуку да се  награда Фондације „Миодраг Јовичић“ за годину 2016 додели др Мијодрагу Радојевићу за одличан докторски рад из области уставног права и политичког система.

У Београду, 26. септембар 2016.

ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА

др Ратко Марковић, редовни професор
Правног факултета Универзитета у Београду

               др Јовица Тркуља, редовни професор
Правног факултета Универзитета у Београду

др Оливера Вучић, редовни професор
Правног факултета Универзитета у Београду