Фондација „Миодраг Јовичић” је, у сарадњи са Правним факултетом Универзитета у Београду, расписала конкурс за најбоље урађен докторски рад из области уставног права и политичког система који је одбрањен на правним факултетима универзитета у Републици Србији и Републици Српској.

   Жири за доделу награде Фондације „Миодраг Јовичић”, чији састав чине проф. др  Јовица Тркуља и проф. др Оливера Вучић, донео је 19. септембра 2016. године одлуку да Управном одбору Фондације предложи да нагрaду за 2016. годину додели др Владимиру Микићу, стручном сараднику на пословима признавања страних високошколских исправа у Ректорату Универзитета у Београду за одличан докторски рад из области уставног права и политичког система.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

   Др Владимир Микић је рођен 10. јуна 1982. године у Београду, где је с одличним успехом завршио Филолошку гимназију (смер класичних језика). На Правни факултет Универзитета у Београду уписао се 2000. године и дипломирао 5. септембра 2005. године, на међународноправном смеру, са просечном оценом 9,35 (девет и 35/100).

   Последипломске специјалистичке студије из области права Европске уније, у трајању од два семестра, уписао је на Правном факултету Универзитета у Београду у школској 2005/2006, као франкофони студент. У оквиру тих студија пратио је наставу на француском језику, коју су држали предавачи са Правног факултета Универзитета „Нанси 2“ из Нансија, Француска. Захваљујући изузетним резултатима са специјалистичких студија, добио је стипендију Владе Француске Републике за похађање студија Европског права нивоа „Мастер права 2. Нивоа“ (Master 2 en droit), током школске 2006/2007. године на Европском универзитетском центру Правног факултета Универзитета „Нанси 2“ (Centre européen universitaire, Faculté de droit, Université „Nancy 2“). Завршни рад под насловом „Le Ministre des Affaires Etrangères de l’Union européenne : quelles innovations institutionnelles pour rendre la diplomatie européenne plus visible ?“ („Министар спољних послова Европске уније: каквим институционалним променама учинити видљивијом европску дипломатију?“), одбранио је у јуну 2007. године са одликом. Стечени назив по обављеном признавању односне дипломе на Универзитету у Београду је „дипломирани правник - мастер“.

   Докторску дисертацију, под насловом „Спољнополитичке надлежности америчког шефа државе у нередовним околностима“, одбранио је једногласно са одликом, 9. јула 2014. на Правном факултету Универзитета у Београду и стекао звање „доктора правних наука“.

   Од јуна 2010. године ангажован је као стручни сарадник у Сектору за студије и науку Универзитета у Београду на пословима признавања високошколских исправа стечених у иностранству. Од септембра 2008. до марта 2009. године радио је као сарадник у београдском представништву француске адвокатске канцеларије „Gide Loyrette Nouel“. Између марта и септембра 2008. године био је запослен на месту сарадника у Одсеку за реформу привредних прописа при Сектору за страна улагања и концесије у Министарству економије и регионалног развоја Републике Србије. Одлично говори и пише енглески и француски језик и усавршава познавање немачког и шпанског језика.

   1. - Од раних студентских дана Владимир Микић се успешно бавио писањем. У својим првим радовима бавио се питањима из области националне и опште историје, уставног и међународног јавног права, бирајући при томе зналачки теме чијом обрадом је исказао своје правничко знање и списатељско умеће. Био је сарадник на изради Хрестоматије из Јавне управе која је израђена у сврху припреме студената за испите на мастер и докторским студијама на Правном факултету Универзитета у Београду и стручни рецензент српског издања уџбеника „Процес одлучивања у Европској унији“, чији је аутор проф. др Флоронс Шалтиел (Florence Chaltiel) са Правног факултета Универзитета у Греноблу. Учествовао је у раду више међународних конференција, научних скупова и семинара. Иако веома млад, сваку од тих прилика користио је да се својим писаним радом представи као завидно оспособљен млади истзраживач, кадар да се изнесе са питањем које је одабрао. Интересовања Микића била су увек актуелна, при чему се у својим младим годинама успешно носио са изазовима тема које интригирају научну и општу јавност. У круг таквих тема свакако треба убројити његов рад у коме даје критички осврт на пораст овлашћења америчке извршне власти, бави се контролом финансирања политичких странака и перспективама изборне реформе у Србији, деполитизацијом јавне управе и утицајем политичких странака на институционалне чиниоце ниске међународне конкурентности Србије. У ред питања која нису остала изван Микићевих интересовања свакако спада и његов рад посвећен преамбули устава и покушај да се особеност овог дела Устава Републике Србије разјасни на првенствено  правној равни. Одговарајући на отворена питања Микић не чини уступке ни увреженом ставу, који се неретко без основа проглашава већинским, нити зазире пред тежином  постављеног истраживачког изазова. Стога, иако на самом почетку своје научне каријере, Владимира Микића не треба разумевати као младог човека који обећава, већ као истраживача који је своја обећања у радовима које је израдио већ испунио.        

   2. - Докторска дисертација др Владимира Микића, под насловом „Спољнополитичке надлежности америчког шефа државе у нередовним околностима“, написана је на 323 стране, од чега основни текст чини 308 страна, а осталих 15 страна садржи попис коришћене литературе. Попис литературе садржи 142 библиографске јединице. Приликом израде дисертације, кандидат је користио претежно инострану научну и стручну литературу (на енглеском и француском језику), укључујући: књиге, биографске студије, поглавља у књигама, зборнике радова, чланке из научних часописа), али и важеће правне прописе, судску праксу и изворе доступне на интернету.

   Структура дисертације обухвата девет поглавља са уводним и закључним разматрањима, са укупно 631 референцом (фуснотом), при чему су референце које се односе на научне и стручне изворе садржане у самом тексту дисертације.

   Предмет дисертације односи се на питање овлашћења која има председник Сједињених Америчких Држава на плану спољне политике током трајања нередовних околности. Ова овлашћења утврђена су важећим уставним (Устав Сједињених Америчких Држава из 1787. године) и подуставним прописима (законима и резолуцијама америчког Конгреса), а развијана су историјском праксом функционисања ове уставне институције Сједињених Држава. Чињеницу да се ова тематика не може правилно научно обрадити без консултовања норми јавноправног поретка Сједињених Држава кандидат је уважио консултовањем референтних нормативних оквира које пружа међународно јавно право, као и анализом која делом садржи и политиколошке црте.

   3. -  Докторска дисертација др Владимира Микића представља озбиљну студију посвећену једном значајном питању у упоредном уставном праву. У питању је самосталан и оригиналан научни рад који има за циљ да пружи допринос разумевању сложеног концепта односа између законодавне и извршне власти у демократском уставном поретку током трајања околности које начелно одликује претња од нарушавања равнотеже између уставних институција, те тиме и одрживости концепата уставности и владавине права. Релевантност извршеног истраживања препозната је посебно имајући у виду савремене процесе трансформације односа између извршне и законодавне власти, који су од нарочитог интереса за упоредно уставно право. Питање праве мере корисне контроле спољнополитичких овлашћења извршне власти у околностима које се одликују ванредном сложеношћу или претњом по опстанак уставног уређења испитује се у уставној науци са све већом пажњом. Владимир Микић учинио је напор да истражи развој и потенцијале релевантних међуинституционалних односа у оквиру најстаријег и најрепрезентативнијег председничког система данашњице. Чак и онде где су поједини елементи предвиђене структуре рада богати интерпретацијом историјских искустава, закључке дисертације одликује висок степен „употребљивости“ при посматрању и анализирању савремених проблема односа између грана власти у оквиру председничког система, али и у упоредној уставности уопште.

   Докторски рад др Владимира Микића у свему је испунио услове који се за овакав рад постављају. Указујући на спорна питања и нудећи одговоре, писац се није ограничио само на теоријску обраду теме, већ је, консултовањем најширег могућег круга доступних правних извора, зналачки спровео свеобухватну анализу нормативног оквира односне теме и понудио закључке који садрже оцене засноване на зрелој анализи најсавременијих понуђених одговора на дилеме председничког система и уставног уређења Сједињених Држава. С обзиром на ограничен обим сличних радова у нашој новијој уставноправној литератури, допринос дисертације је од изузетног  значаја.

   4. - Докторска дисертација др Владимира Микића обрађује значајну и актуелну тему уставног права и политичког система по много чему најзначајније државе данашње међународне заједнице. Начин израде дисертације указује да је др Микић свестран и широко образован правник и интелектуалац, а додатно импонује чињеница да је са свега 32 године живота успео да се избори са овако сложеном темом и одбрани је са изузетним успехом.

   Дисертација др Микића одликује се истанчаним аналитичким духом као и јасном и прегледном систематиком и методологијом, што, по многим својим одликама  подсећа на стваралаштво академика Миодрага Јовичића. Дисертација је свеобухватна али истовремено прегледна и читка, писана јасним и прецизним језиком, којим се и најсложенија питања образлажу са завидном лакоћом. Резултати истраживања дати у закључку дисертације представљају, по мишљењу свих чланова комисије пред којом је рад брањен, а и по ставу писаца овога предлога за награду, несумњив допринос нашој правној науци у области уставног права и упоредног изучавања политичких система.

   Из свих изнетих разлога, жири је донео одлуку да се  награда Фондације „Миодраг Јовичић“ за годину 2016 додели др Владимиру Микићу за одличан докторски рад из области уставног права и политичког система.

У Београду, 26. септембар 2016.

ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА

др Јовица Тркуља, редовни професор
Правног факултета Универзитета у Београду

                                                                  

др Оливера Вучић, редовни професор
Правног факултета Универзитета у Београду