Жири за доделу награде Фонда „Миодраг Јовичић“ у саставу: академик Војислав Становчић (председник), проф. др Коста Чавошки и проф. др Јовица Тркуља једногласно је одлучио 29. јуна 2013. године да Управном одбору Фонда предложи да награду Фонда „Миодраг Јовичић“ за годину 2003. додели др Данилу Басти, редовном професору Правног факултета Универзитета у Београду.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

   Летимичан поглед на дело и делатност Данила Басте указују на човека широког распона интересовања и ангажовања. Средишње подручје његовог научног рада, у првом реду, чини политичка и правна филозофија класичног немачког идеализма. На подручју правне филозофије особиту пажњу је поклонио традицији природног права и богатој филозофско-правној баштини Правног факултета у Београду. Баста је, поред тога, брижљиво пратио и бележио публикације на широком пољу друштвених наука. Превео је са немачког језика читаву библиотеку филозофских и научних дела: Канта, Фихтеа, Шелинга, Ничеа, Келзена, Шмита, Јасперса, Касирера, Фивега, Хениса и многе друге.

    Поред научно-филозофске и преводилачке делатности, професор Баста, остварује својеврсну просветитељску мисију у Србији: упознавање с најважнијим достигнућима савремене филозофско-правне мисли, оснивање и уређивање библиотека и часописа, организовање научних симпозијума, извлачење из заборава наших знаменитих правно-политичких и филозофских писаца и њихових дела, учешће на јавним трибинама и дискусијама, богата и разноврсна публицистичка делатност. Надахнут слободарским, демократским и хуманистичким идејама, Баста је поштено и родољубиво настојао да у Србији афирмише право као културну творевину и вредност, а достојанство и слободу човека као највишу меру правног поретка.

   На тај начин, Баста се показује као достојан следбеник својих великих узора Слободана Јовановића, Ђорђа Тасића, Божидара С. Марковића и Михаила Ђурића, њиховог етоса интелектуалног ангажмана који у „храбрости за истину види највиши израз људског достојанства“, у „љубави према правди најјачу одредницу карактера“ а у „љубави према истини највишу страст ума“.

    Живећи у мрачно време „издаје интелектуалаца“, у време неопозивог слома трансцендентног света и надоласка нихилизма, Баста је успео да освоји и неокрњен сачува своју аутономну принципијелну позицију и аутентично мисаоно искуство. У таквом мисаоном искуству, Баста је актуелну друштвено-политичку, интелектуалну и културну стварност пропитивао са становишта и по строгим категоријама филозофије и правне теорије.

    Бастини радови, иако су настајали у различито време, са различитим поводом и циљем, представљају трагове једне аутентичне филозофске егзистенције која извире из потребе за истином, из отворености за њу и непоколебљиве спремности да јој се служи. Баста је у њима излазио у сусрет прешној животној потреби суочавања са изазовима нашег времена, трагања за одговорима на пресудна питања, те да у том дубинском а не површном смислу „своје време мислима обухвати“ (Хегел).

   Познаваоци Бастиног дела су уочили да се он јавља као достојан баштиник највиших домета, с једне стране, немачке филозофије од Канта и Фихтеа до Блоха, Фолкман-Шлука и Фивега; и, с друге стране, српске филозофско-правне теорије од Стерије, Димитрија Матића, Слободана Јовановића, Ђорђа Тасића до Божидара С. Марковића и Михаила Ђурића. Недовољно је, међутим, уочено нешто што даје посебну вредност, нарочито а ретко својство његовој мисли. Уз потпуно уважавање својих великих учитеља и снажно ослањање на њихове идеје, Баста је остао свој. Загледа ли се пажљивије његова мисао, кад се изнутра искуси, увидеће се препознатљива лична боја да иза ње стоји целим својим бићем њен творац, те да она у себи сједињује његову свест и савест. Захваљујући томе, Баста се у својим иступима увек јавља као човек става, тако да је посебна врлина његових радова кураж да се јасно, неувијено и одрешито изрекне властити став, критички суд који је, по правилу, у супротности с официјелним ставом, или са становишта такозваних неприкосновених политичких, научних и културних ауторитета. У својим текстовима Баста је искрен, веома критичан, исувише строг, његови коментари су бритки, аргументи уверљиви, оцене и закључци чврсто утемељени.

    Језик је посебна врлина Бастиних књига које, по својој стилско-језичкој перфекцији, представљају сјајне бисере у ниски београдског стила. Баста спада у малобројне правне писце који успевају да својим мислима и идејама даду прави израз, да њихов унутрашњи склад и мисаону лепоту изразе на тако јасан, сређен, елегантан и леп начин. Баста је, као врхунски зналац језика, по узору на Миодрага Јовичића, одлучни противник „загађивања језика“ – олаке и неодговорне употребе кључних речи које имају своје значење и своје достојанство. Нажалост, те речи се код нас последњих година злоупотребљавају, с пуно фраза а мало смисла, тако да су нагрђене и обесмишљене. Бастини текстови представљају драгоцен допринос враћању угледа и изгубљеног завичаја речима.

   Уколико је Баста у својим филозофскоправним студијама успео да грчки логос и римски ius буду у блиској заједници, онда би се могло рећи да су у његовој публицистичкој и јавној делатности у блиској заједници Кантов етос категоричког императива и Блохов патос ius naturalizma и људског достојанства човека с усправним ходом. Уз то, ако је Баста својим студијама допринео изласку наше филозофије права на европски друм, његов самосвојни интелектуални ангажман представља путоказ у беспутном времену интелектуалног посрнућа.

    У целини посматрано, дело и делатност Данила Басте јесте успешан пледоаје за одговоран, храбар и принципијелан ангажман интелектуалца у нашем времену. Својим јавним наступима Баста је поставио својеврсни образац и меру таквог ангажмана са тежиштем на аутономној принципијелној позицији, наглашеном личном ставу и на јединству мишљења, говора и делања.

   Једнодушна је оцена жирија да дело и делатност Данила Басте спадају у сâм врх наше правничке културе. Садржином и формом, сврставају се у највише теоријске домете Правног факултета у Београду и имају низ додирних тачака са стваралаштвом Миодрага Јовичића. Стога је жири једногласно донео одлуку да се награда Фонда „Миодрага Јовичића“ за годину 2003. додели професору Данилу Басти.

Београд, 26. септембар 2003.

ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА:
Академик Војислав Становчић
Професор Коста Чавошки
Професор Јовица Тркуља