Породица академика професора др Љубомира Тадића у сарадњи с Фондацијом „Миодраг Јовичић“ и Правним факултетом Универзитета у Београду расписала је конкурс за најбоље урађен мастер или докторски рад из области правне и политичке теорије и филозофије, уставног права и политичких система који је одбрањен на Правном факултету Универзитета у Београду.
Жири за доделу награде Фондације „Миодраг Јовичић“, у саставу професор др Јасминка Хасанбеговић, професор др Оливера Вучић и професор др Јовица Тркуља, 16. септембра 2014. године једногласно је одлучио да Управном одбору Фондације предложи да нагрaду Фондације „Миодраг Јовичић“ за годину 2014. додели др Бојану Спаићу, доценту Правног факултета Универзитета у Београду, др Душки Франета, доценту Факултета за правне и пословне студије у Новом Саду и др Милошу Здравковићу, доценту Правног факултета Универзитета у Београду за одличне докторске радове из области правне теорије и филозофије.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
1. – Доктор Бојан Спаић је рођен 1983. године у Никшићу, где је с одличним успехом завршио основну школу и гимназију „Стојан Церовић“. И у основној и у средњој школи носилац је дипломе „Луча“. На Правни факултет у Подгорици уписао се 2001. и дипломирао је с просечном оценом 9,67, 2005. године. Током правних студија је све време награђиван за одличан успех. На Филозофски факултет у Никшићу уписао се 2003. и дипломирао је на истом факултету одбранивши дипломски рад на тему „Дјуијева синтеза анти-есенцијализма класичног прагматизма“ 2009. године. Факултет је завршио с највећом просечном оценом у својој генерацији (9,60) и стекао звање дипломирани професор филозофије.
Последипломске магистарске студије уписао је на Правном факултету Универзитета у Београду 2006. године. Магистрирао је с одликом маја 2009. године, одбранивши магистарски рад на тему: „Интерпретација и критика основних поставки правне и политичке филозофије Џона Дјуија“. Магистарска теза Бојана Спаића објављена је 2011. године код издавача Чигоја штампа под насловом Правна и политичка филозофија Џона Дјуија.
Стицање радног искуства Бојан Спаић је започео 2006/2007. као приправник у Уставном суду Црне Горе. Од 2006. године радио је као сарадник у настави на Факултету политичких наука у Подгорици на предметима Етика и Политичке теорије. Од маја 2010. запослен је на Правном факултету Универзитета у Београду у звању асистента, а од јула 2014. године у звању доцената на предметима Увод у право и Филозофија права.
Доктор Бојан Спаић влада италијанским и енглеским, а у раду се служи и немачким језиком. За своје даље научно и стручно професионално усавршавање Бојан Спаић је користио стипендије које је добио на одговарајућим конкурсима, а учествовао је на бројним конференцијама и семинарима у земљи и иностранству.
Докторска дисертација др Бојана Спаића насловљена Тумачење права у оквиру Бетијеве херменеутике као универзалне методе духовних наука написана је на 415 страница компјутерски обрађеног текста и 15 страница литературе, у којима су наведене 302 библиографске јединице. Дисертација је подељена на следећа поглавља: „Херменеутичка и аналитичка перспектива у проучавању права“, „Херменеутика: од подручних дисциплина до филозофске κοινὴ“, „Општа херменеутика Емилија Бетија“, „Нормативна функција правног тумачења“, „Херменеутика: повратак подручним корјенима“.
Комисија, задужена да прегледа и оцени докторске дисертације, у саставу: академик др Данило Н. Баста, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду у пензији, др Драган Стојановић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду у пензији и др Јасминка Хасанбеговић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, вредновала је највишом оценом текст и одбрану дисертације Бојана Спаића.
На основу увида у рукопис докторске дисертације Бојана Спаића жири је закључио да његов рад представља значајан допринос филозофији права у Србији. У обради теме коришћена је обимна релевантна литература. Структура рада је кохерентно постављена, аргументација је јасна, ваљана и садржински исцрпна, закључци су изведени на основу изложене материје и јасно показују да дисертација, како у целини, тако и у свим саставним деловима, представља оригиналан и самосталан научно-филозофски рад. Аутору ваља одати признање за огроман труд који је уложио у припреми и писању дисертације, као и за велику компетенцију коју је при томе показао. Бојан Спаић се представио као темељно образован, вредан истраживач, продоран и јасан аналитичар, успешан синтетичар, са смислом за суптилне теоријске расправе и са неспорним публицистичким даром.
2. – Доктор Душка Франета (девојачко Добросављев) рођена је у Новом Саду 1977. године, где је завршила основну школу и потом гимназију „Јован Јовановић Змај“ 1996. године с Вуковом дипломом. Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Одсек за филозофију, уписала је 1997. и с оценом 10 дипломирала 2001. године. Тема дипломског рада Душке Франета била је „Појам јавности у Хајдегеровој и Гадамеровој филозофији“.
Запослила се 2003. године као асистент приправник на Факултету за услужни бизнис у Сремској Каменици. Почев од 2006. године ради као асистент, а потом од 2010. гдоине као доцент на Факултету за правне и пословне студије у Новом Саду на предметима Филозофија права, Правне етика и Увод у социологију.
Ради стручног усавршавања и научно-истраживачког рада боравила је више пута у иностранству, поглавито у СР Немачкој. Захваљујући стипендији ДААД-а, године 2000. похађала је интернационални курс и семинар германистика на Хумболтовом универзитету у Берлину, а године 2002–2003. боравила је девет месеци на Рупрехт–Карловом универзитету у Хајделбергу и, том приликом, њен ментор је био познати професор Ридигер Бубнер.
Докторска дисертација Душке Франета Људско достојанство као правна вредност има укупно 224 странице. Основни текст је изложен на 212 страница; на 12 страница је наведен списак коришћене литературе, а на три странице дат је сажетак на српском енглеском и немачком језику. Литература која је коришћена при изради дисертације обухвата 104 библиографске јединице.
У првом делу дисертације презентован је компаративни преглед значајних правно-политичких докумената у којима се појављује појам људског достојанства. У њему се утврђује место које тај појам заузима пре свега у савременим уставима и документима међународног права (Уставу ЕУ, Уставу Републике Србије, Основном закону Немачке и кључним међународним документима). У другом, тежишном делу рада разматра се филозофско концептуализовање људског достојанства. Посебно су осветљена следећа питања: (1) историјски контекст и генеза појма људског достојанства, (2) појам субјекта и људског достојанства у новом веку и (3) проблеми основа концепта људског достојанства у савременој филозофији.
На основу увида у рукопис докторске дисертације Душке Франета жири је закључио да њен рад представља значајан допринос филозофско-правном концептуализовању људског достојанства. Првенствено, допринос се огледа у одређивању појма људског достојанства у историји филозофије, како би се објаснили разлози јуридизације тог појма и како би се употпунило недовољно одређено значење које тај појам добија у правним документима. Друго, ауторка је указала на уску повезаност концепта људског достојанства и нововековног концепта субјекта, те, у том контексту, односа људског достојанства и људских права. Треће, критичко пропитивање појма људског достојанства ауторка је приказала као проблематизовање односа субјект–објект, који се с достојанством утемељује у праву. И четврто, ауторка је указала на поље биоетике која проблематизује основе модерне у којима лежи и појам људског достојанства.
Посебно ваља истаћи да се др Душка Франета, која је по свом академском образовању филозоф, у докторској дисертацији успешно креће на тлу права и правног разматрања. Захваљујући томе, дисертација Душке Франета представља леп и складан спој филозофског и правног резоновања. Ауторка је тиме показала и посведочила двоструку укорењеност – у праву и у филозофији – која представља неопходан услов плодоносног рада, како у филозофији, тако и у праву.
Сличну оцену докторске дисертације Душке Франета изрекла је и Комисија за преглед, оцену и одбрану докторске дисертације у саставу: академик др Данило Н. Баста, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду у пензији, др Здравко Кучинар, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији и др Јасминка Хасанбеговић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду.
3. – Доктор Милош Здравковић рођен је 1978. године у Лазаревцу, где је завршио основну школу и гимназију са одличним успехом. Студије на Правном факултету у Београду завршио је 2002. године. Новембра 2008. године одбранио је магистарску тезу под називом „Однос природног и позитивног права у теорији Џона Финиса“, чиме је на Правном факултету Универзитета у Београду стекао академски назив магистра правних наука.
Од 1. јуна 2004. године запослен је на Правном факултету Универзитета у Београду као асистент приправник за предмет Филозофија права. У фебруару 2009. изабран је за асистента, а септембра 2014. године за доцента за предмете Увод у право и Аутономно право. Учествовао је у више научно-истраживачких пројеката, писао чланке и приказе књига. Био је, такође, учесник неколико домаћих и међународних стручних скупова.
Више од девет година обавља дужност секретара Катедре за теорију, социологију и филозофију права. Од 2008. године изабран је за секретарa Семинарске групе из Увода у право. У децембру 2009. године изабран је за секретара Управног одбора Центра за издаваштво и информисање Правног факултета Универзитета у Београду, а од марта 2010. године обавља дужност секретара Српског удружења за правну и социјалну филозофију. Уредник је научног часописа Право и друштво. Поседује знање енглеског језика.
Докторска дисертација Милоша Здравковића под називом Дворкинова критика Хартове верзије позитивизма написана је на 203 странице компјутерски обрађеног текста са девет страница литературе у којима је наведено 108 библиографских јединица. Подељена је на Увод и следеће делове: „Хартова верзија позитивизма“, „Прва линија Дворкинове критике – дескриптивна критика“, „Друга линија Дворкинове критике – методолошка критика“. На крају рада су ауторова закључна разматрања и списак коришћене литературе. Комисија за преглед и оцену докторске дисертације у саставу: др Драган М. Митровић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, др Гордана Вукадиновић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду и др Горан Дајовић, доцент Правног факултета Универзитета у Београду је позитивно оценила и ту дисертацију. Пред именованом комисијом Здравковић је успешно одбранио своју дисертацију 25. априла 2014. године.
На основу увида у рукопис докторске дисертације Милоша Здравковића жири је закључио да његов рад представља прилог нашој филозофско-правној мисли. Дворкинова критика Хартове верзије позитивизма покренула је, као ретко која критика у историји јуриспруденције, изузетно плодну расправу међу правним теоретичарима. Милош Здравковић се у својој докторској дисертацији укључио у ту расправу и покушао да, анализом Дворкинове критике Хартове верзије позитивизма, осветли неке од најзначајнијих проблема савремене јуриспруденције. С једне стране, успео је целовито и систематски да прикаже изузетно сложену и танану Дворкинову критику Хартовог позитивизма; да методом упоредне анализе осветли укаже на домете и ограничења модерног позитивизма као и Дворкиновог особеног приступа проучавању права. С друге стране, настојао је да самостално одговори на питање да ли је позитивистички начин размишљања о правној појави довољан да пружи потребне одговоре на питања са којима се данас суочавају правници и правна наука. У целини посматрано, резултати до којих је Милош Здравковић дошао у том раду представљају допринос нашим сазнањима о природи правне теорије у светлу Харт–Дворкинове дебате.
*
Једнодушна је оцена жирија да, посматрајући као целину, наведене три докторске дисертације спадају у сâм врх докторских дисертација одбрањених последњих година на Правном факултету Универзитета у Београду – факултету који је био и остао истинско жариште теоријскоправне и филозофско-правне мисли, њеног развоја и унапређивања у нашој средини од средине XIX века до наших дана. Садржином и формом, поменуте дисертације се сврставају у солидне теоријске домете те традиције и имају низ додирних тачака са стваралаштвом академика Љубомира Тадића и Миодрага Јовичића. Жири је стога једногласно донео одлуку да се награда Фондације „Миодраг Јовичић“ и породице академика Љубомира Тадића за годину 2014. додели др Бојану Спаићу, др Душки Франета и др Милошу Здравковићу за одличне докторске радове из области правне теорије и филозофије.
У Београду, 9. октобар 2014.
ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА
др Јасминка Хасанбеговић, редовни професор
Правног факултета Универзитета у Београду
др Оливера Вучић, редовни професор
Правног факултета Универзитета у Београду
др Јовица Тркуља, редовни професор
Правног факултета Универзитета у Београду
Галерија слика
pdf) 
