Жири за доделу награде Фондације „Миодраг Јовичић“ у саставу: проф. др Драгољуб Поповић (председник), проф. др Маријана Пајванчић и проф. др Јовица Тркуља, једногласно је одлучио да Управном одбору предложи да награду Фондације „Миодраг Јовичић“ за годину 2019. додели др Момиру Милојевићу, редовном професору Правног факултета Универзитета у Београду.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

   1. – Момир Милојевић је рођен 22. априла 1933. године у Београду, у угледној грађанској породици. Његов отац Бранислав је био истакнути правник, а његов стриц Предраг Милојевић познати новинар и публициста. Отац Бранислав је мукотрпно градио своју часну правничку каријеру од судског приправника до угледног судије и адвоката. Будући да је судио у име правде и закона, а не у име воље политичких режима и моћника, често је добијао премештаје од Књажевца и Смедерева до Пирота и Краљева. Млади Момир је од оца наследио љубав према истини и правди, али и принципијелност и отпорност на свакојака времена и тешка искушења. Основну школу је учио је у местима службовања свог оца. Гимназију је завршио у Краљеву као један од најбољих ученика у генерацији.

   На Правни факултет Универзитета у Београду уписао се школске 1952/53. године, а дипломирао 1956. са одличним успехом. Током студија написао је више радова који су награђени на конкурсима за студентске радове. Један је од оснивача и првих чланова Клуба Уједињених нација на Правном факултету и Универзитету.

   После одслужења војног рока (1957/58) био је стипендиста Савета за просвету НР Србије за последипломске студије (1958-1960). Положио је с одликом усмени докторски испит 1963. године. Под менторством проф. др Милана Марковића успешно је припремио и са одликом одбранио докторску дисертацију „Положај појединца и његов активни субјективитет у међунраодном праву“ 1965. године.

   Као стипендиста француске владе боравио је на двогодишњем усавршавању у Паризу (1966-1968) ради проучавања улоге међународних организација у интеграцији Европе. Након тога, у више наврата је био на студијским боравцима у Франуској и Холандији, што је пресудно утицало на његово интелектуално формирање. Као резултат ових студијских боравака настаће и обрада више стручних међународноправних тема које ће он предавати на специјалним курсевима на Правном факултету Универзитета у Београду.

   2. –  Од 1960. године  је био запослен на Правном факултету Универзитета у Београду, прошавши пут од асистента до редовног професора. Два пута је биран за стручног сарадника (1960. и 1963), асистента (1965. и 1969), доцента (1970. и 1977) и ванредног професора (1978. и 1984). За редовног професора је изабран 1989. године на основу реферата Комисије за избор коју су сачињавали проф. др Милош Радојковић, проф. др Војин Димитријевић и проф. др Радослав Стојановић.

   На основним студијама проф. Милојевић је предавао предмете Међународно јавно право, Међународне организације и Међународне односе. Држао је испите из предмета Међународно јавно право и Међународне организације и вежбе из предмета Међународно јавно право.

   На последипломским студијама проф. Милојевић је држао продубљене курсеве из Међународног јавног права и Међународних односа и специјалне курсеве: Чланство у Уједињеним нацијама, Решавање спорова у међународним организацијама, Коегзистенција, Европска безбедност и сарадња, Надлежност држава и међународно право, Положај радника миграната и Међународна заштита људских права. Учествовао је у бројним комисијама за усмене магистарске и докторске испите и за одбрану магистарских и докторских теза.

   Био је члан, секретар и председник више комисија и других тела Правног факултета, као и вршилац дужности шефа Катедре за међународно право и међународне односе. Одржао је бројна предавања и учествовао на више од 90 научних и стручних скупова у земљи и иностранству.

   Поред учешћа на скуповима проф. Милојевић је био члан бројних домаћих и међународних стручних организација за међународно право: потпредседник и саизвестилац Подкомитета за развој људских права у светлости Хелсиншке декларације (1976-1982), члан Комисије за људска права светског удружења за међународно право (1975-1982), Комитета за примену људских права (1982-1992), Југословенске лиге за мир, Југословенског удружења за међународно право. Деценијама је био редовни сарадник и консултант Савезног секретаријата за иностране послове.

   Проф. Милојевић је сазревао укорак са развојем међународног права на београдском Правном факултету. Био је и до данас остао драгоцен сведок и учесник тих процеса. Веома је држао до српске правне баштине и историје Правног факултета као стожерне институције српске културе. Располаже са ретким (такорећи заборављеним) подацима о преломним догађајима и истакнутим наставницима Правног факултета. Многе значајне личности и дела из наше правне баштине је извукао из заборава и приближио млађим генерацијама.

   Научник и универзитетски професор по вокацији и правник по опредељењу, остао је доследан начелима слободе, истине и правде. Те вредности је годинама уверљиво преносио својим студентима и научном подмлатку, дајући им пример како да као грађани и правници делују у складу са начелима људских права и демократске правне државе. Његова узорна и стваралачка универзитетска каријера је редак пример посвећености позиву, струци и институцији у којој је радио.

   3. – Момир Милојевић је објавио четири монографксе студија и преко 200 научних и стручних радова, приказа и белешки. Ти радови се могу груписати у седам области: (1) Радови из области људских права: две монографијe Les droits de l’homme en période d’exception, (Hag, 1986), Положај појединца и његов активни субјективитет у међународном праву, (Београд 1987) и 63 прилога у часописима и зборницима објављена у периоду од 1963. до 2002. године. (2) Радови из области међународних односа и међународног права: 31 прилога у часописима и зборницима објављена у периоду од 1967. до 2018. године. (3) Радови из области међународних организација: 10 прилога у часописима и зборницима објављена у периоду од 1977. до 2009. године. (4) Радови из области међународног хуманитарног права: 8 прилога у часописима и зборницима објављена у периоду од 1988. до 2003. године. (5) Радови из области међународног кривичног права: 7 прилога у часописима и зборницима објављена у периоду од 1969. до 2012. године. (6) Радови из опште теорије државе и права: 17 прилога у часописима и зборницима објављена у периоду од 1986. до 2013. године. (7) Радови из области међународног и уставног права и политичког система: монографија Устав, правни поредак и међународне обавезе Југославије, (Београд 1989) и 19 прилога у часописима и зборницима објављена у периоду од 1963. до 2012. године.

   Ови радови су настали као резултат сериозних ауторових истраживања која су вршена, са становишта унутрашњег, упоредног и међународног права. Многа од њих су објављења у домаћим и страним научним часописима или као монографске студије. Аутор је у њима успевао да постави солидне претпоставке за научну анализу и да задржи висок ниво објективног и критичког приступа. По мишљењу жирија ови радови, посебно о положају појединца у међународном праву, људским правима,  међународним организацијама,  и у уставном праву – представљају највиши домет наше правне науке у овим сложеним областима.

   Проф. Милојевић је радио у времену ненаклоњеном науци и темељном истраживачком раду. Упркос томе, он се више од пола века с љубављу, изузетном посвећеношћу и акрибијом бави својом струком и кључним питањима међународног права и заштите људских права. Његови стручни радови издржали су пробу времена и суд науке. Данас, неколико, деценија по настанку, они на компетентан начин  сведоче и говоре о важним питањима која су још увек на дневном реду савременог међународног права, уставног права и правне струке уопште.

   4. – Радове проф. Момира Милојевића  одликују концепцијска конзистентност у приступу, велика акрибија, поузданост и темељитост расуђивања, савесност, продубљеност и оригиналност. На његове се радове студенти и колеге у потпуности могу ослонити када је у питању навођење и обрада извора и туђих мишљења, чему он приступа коректно са узорном пажљивошћу.

   Током последњих тридесет година проф. Милојевић у нашој стручној јавности стекао углед једног од наших највећих стручњака за међународно право, упоредно уставно право, људска права и српску правну баштину.  Разлоге за то ваља тражити у његовим монографским студијама, научним радовим и наступима на домаћим и међународним стручним скуповима. Он је стекао значајан углед и у иностранству, нарочито у организацијма и групама које се баве људским правима, о чему сведоче чести позиви на међународне конференције и цитирања његових радова у стручној књижевности.

   Сарађујући са њим на неким од бројних стручних скупова, његове колеге и најближи сарадници често су се могли уверити у то да иза мирноће и скромности у наступу проф. Милојевића опстају непоколебљи морални став, принципијелност и суверена егзегетичка прецизност врхунског правника и конзистентна теоријска рефлексија, коју он увек критички вреднује зналачким упоредноправним увидима.      

   По мишљењу жирија проф. Момир Милојевић је изузетно педантан, марљив и вредан прегалац, који инспирише млађе генерације. Радећи на разним правним областима и на многобројним темама и задацима, он је протеклих деценија био свеприсутан (али не и наметљив) у правном животу Србије.  Веома је држао и држи до наше српске правне традиције, увек настојећи да истакне улогу оних на чијим раменима стојимо, а да прећути сопствени допринос. Био је и остао веома скрупулозан и колегијалан према својим учитељима и исписницима, редовно потцртавајући њихов значај.

   У том смислу личност и дело проф. Момира Милојевића има низ додирних тачка са личношћу и делом Миодрага Јовичића. Са академиком Јовичићем, њега не везује само дугогодишња блиска сарадња и узајамно уважавање, већ и бављење сличним темама: људским правима, упоредним правом и српском правном традицијом. Професор Милојевић је за средишњу област својих истраживања узео положај појединца у међународном праву, односно људска права, што представља тачку сусрета међународног и уставног права. Најзад, ту је јасан и прецизан језик, дотеран стил његових радова, као и анализа утемељена на развијеним методолошким и теоријским основама упоредног права. Слично Јовичићу и Милојевић је својим многобројним стручним радовима, показао да правна наука даје врхунске резултате само уколико се ослања на упоредноправни и интердисциплинарни метод, само уколико се одвија на националном и међународном плану.

   На тај начин Милојевић  је у свом стручном раду поштовао и примењивао истраживачке методе и принципе Миодрага Јовичића. Штавише, својим значајним упоредним истраживањима он се приближио стваралаштву Миодрага Јовичића и његовим моралним начелима.  

   Дакле, по узору на Миодрага Јовичића Момир Милојевић је: (1) поштено и родољубиво настојао да допринесе слободи и напретку свога народа и државе, надахњујући се слободарским, демократским и хуманистичким идејама и српском грађанском традицијом; (2) да остане веран себи и својој аутономној позицији, да одоли свим искушењима и да не окаља своју интелектуалну честитост.

   На основу свега што је речено, жирију чини част да Управном одбору  предложи да награду Фондације „Миодраг Јовичић“ за годину 2019. додели проф. др Момиру Милојевићу.

У Београду,  25. априла 2019. године

ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА

Професор др Маријана Пајванчић
Професор др Драгољуб Поповић
Професор др Јовица Тркуља