Жири за доделу награде Фонда „Миодраг Јовичић“ у саставу: академик Војислав Становчић (председник), проф. др Данило Н. Баста и проф. др Јовица Тркуља једногласно је одлучио 8. јула 2010. године да Управном одбору Фонда предложи да награду Фонда „Миодраг Јовичић“ за годину 2002. додели Београду др Стевану К. Врачару, редовном професору (у пензији) Правног факултета Универзитета у Београду.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

   Дело Стевана Врачара, које свој израз има у неколиким опсежним књигама и већем броју студија и чланака, простире се на три области, међусобно различне, но ипак блиско повезане: теорију права и државе, филозофију права и методологију права. Обухвати ли се једним погледом, оно се показује као целина која је изграђена по унапред постављеном и затим доследно спроведеном плану. Окосницу Врачаревог научног дела, његову кичму и методску звезду-водиљу чини поставка о државно-правном поретку као јединственој творевини у којој су држава и право сагледани као присно (такорећи: органски) повезани, али нипошто и сасвим поистовећени. Привржен тој поставци искрено и непоколебљиво од самог почетка свога научног рада, у чему ваља видети потврду високог научног етоса, професор Врачар је био кадар да из ње – стрпљивим, ненаметљивим и упорним радом – извуче драгоцена сазнања о људском бивствовању у свету државе и права.

   Стеван Врачар је један од предводника ослобађања наше државно-правне науке од марксистичко-лењинистичког догматизма и партијско-идеолошких стега. Потврђује то већ његова докторска теза Социјална садржина функције државно-правног поретка, која је у многом погледу значила поткопавање скученог, до тада неприкосновеног, класног становишта у нашој теорији државе и права. Врачарев учинак у дедогматизацији наше правнотеоријске мисли велик је и незаобилазан. Када се једнога дана буде писала послератна историја те мисли, тај ће учинак несумњиво бити забележен крупним словима.

   Данас треба подсетити и на то да је Стеван Врачар имао одважности да у наш јавни и научни говор – онда када то није било нимало безопасно, већ, напротив, крајње ризично – поново уведе плурализам, свакако не само као реч, до тада идеолошки проказану, потиснуту, безмало заборављену. Томе треба додати да је он у свим крупним и преломним збивањима – као што су Студентски покрет 1968, догађаји на Правном факултету почетком седамдесетих година или слом југословенске државе почетком деведесетих година – непогрешиво заузимао усправан став, свагда на страни слободе и достојанства.

   Не само научни него и животни пут Стевана Врачара налазе се у најдубљем сагласју са тежњама и идеалима покојног академика Миодрага Јовичића чија му се награда за ову годину и додељује.

Београд, 15. јул 2010.

ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА
Академик Војисла Становчић
Професор Данило Н. Баста
Професор Јовица Тркуља