Жири за доделу награде Фонда „Миодраг Јовичић“ у саставу: академик Војислав Становчић (председник), проф. др Јовица Тркуља и др Ђурица Крстић једногласно је одлучио 24. јуна 2006. године да Управном одбору Фонда предложи да награду Фонда „Миодраг Јовичић“ за годину 2006. додели др Вучини Васовић, редовном професору Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

   Водећи рачуна о пропозицијама које је Управни одбор Фонда „Миодраг Јовичић“ донео у вези с додељивањем годишње награде из Фонда, овогодишњи жири у саставу професор др Јовица Тркуља, др Ђурица Крстић и професор др Војислав Становчић, узео је у разматрање неколико могућих кандидата, али је одлучио да се награда додели професору др Вучини Васовићу, редовном професору Факултета политичких наука. Признање је Васовићу припало за рад у две велике тематске области којима се бавио, и велики део живота посветио професор и академик Миодраг Јовичић.

   Током целе и плодне академске каријере, откако је дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 1963. до данас – може се рећи да су Васовићева преокупација биле две теме – прва, теорија демократије и проблеми њеног остваривања, а друга, упоредни политички системи. Након дипломирања почео је академску каријеру као асистент на предмету Упоредни политички системи и тај предмет предавао и унапређивао све до данас. Магистарска и докторска дисертација Вучине Васовића биле су посвећене плуралистичким политичким теоријама демократије. Прва Васовићева обимна и запажена књига била је Демократија и политика (Београд, 1973). О теоријама и институцијама демократије, као и политичких система, знање је проширивао као изабрани Senior Member na St. Antony College-у на Оксфорду (1970); и као Fulbright Scholar на Универзитету Yale (1976–77). Другу врсту политичких система и проблеме демократије у њиховим оквирима проучавао је као гостујући професор на универзитетима Њу Делхи и Калкута универзитетy (неколико месеци 1975), и на Пекиншком и Народном универзитету у Пекингу, а затим у Кантону и Шангају, 1980. и 1984 године.

   На неколико међународних конгреса ИПСА-е подносио је реферате о различитим аспектима демократије, а као председник Удружења за политичке науке Југославије (Србије и Црне Горе) организовао скупове, уредио зборнике радова и дао значајне и увек критичко-аналитички усмерене прилоге о великом проблемима демократије у нас и у земљама такозване транзиције, што чини велики део обимне библиографије његових радова. Свој рад Савремени политички системи објавио је 1987. Бавио се и проучавањем низа конкретних, а важних елемената демократије и политичких система, као што су избори и изборни системи (обимна монографија 1994. године).

   Васовић је 1995. године изабран за члана Међуодељењског одбора САНУ за људска и мањинска права, и за члана Организационог одбора велике међународне научне конференције коју је организовала Академија о положају мањина у СРЈ, а радио је на припреми прве и основне од четири тематске области којима се конференција бавила – „Држава, демократија и мањине“ – и поднео кључни реферат „Држава, демократија и етно-националне мањине“ (објављен 1996. године). Члан Одбора који је тај скуп припремио био је и академик Јовичић. На два научна скупа која је наредне две године организовао Јовичић и који су имали велики одјек – а то су скупови на теме Успостављање модерне и демократске правне државе у Србији (1996) и Слободан Јовановић – живот и дело (1997), професор Васовић је поднео реферате који су и објављени, за први скуп – „Границе моделирања демократије“, а за други – „Јовановићево поимање демократије“. У књизи Лавиринти кризе, плод истраживања које је организовао швајцарски Институт за федерализам, а објављена је и на енглеском језику, публикован је и Васовићев рад „Организација власти и демократија“. Бројни су Васовићеви радови и зборници о демократији, које због недостатка времена не можемо све да наведемо.

   Проучавајући исцрпно проблеме и моделе савремене демократије, нашој јавности је својим обимним и првокласним уводним студијама представио и дела тројице од најзначајнијих имена савремених теоретичара демократије (Дала, Лајпхарта и Сарторија).

   Остварење Васовићеве поменуте преокупације, а овде смо представили само мали део, кулминира у његовом делу Савремене демократије, I и II. За остале радове сам говорио књига или рад, а за ово користим примеренију реч. Дело на којем је дуго радио и новим анализама и успелом синтезом превазишао је своје раније објављене радове. Дело је плод и синтеза његовог дугогодишњег рада. Врло успешно је спојио своје изузетно познавање две велике тематске целине којима се баве политичке, али и правне науке. Васовић је први том Савремене демократије радио по изграђеном методолошком поступку и структури делова, а карактеришу га зналачке анализе огромне грађе и успеле синтезе за сваки обрађени демократски политички систем и за целину.

   На овогодишњем сајму књига појавиће се први том Васовићевог дела Савремене демократије. Књигу сам читао у рукопису и дао о њој рецензију. Уводни део, теоријски и општи за све друге поглавља обухвата три скупине питања која се тичу савремених политичких система, посебно савремених демократија. Најпре, то је комплекс основних принципа и вредности; затим, основних демократских институција и процедура; и на крају, али никако по значају, круг проблема који се тичу основних претпоставки или услова и детерминанти савремених демократских поредака. Наведена структура представља и задатак који је Васовић себи поставио и у минуциозној обради појединости сваког обухваћеног система са његовом структуром и различитим институцијама, веома успешно остварио. Реч јесте о системима којима је демократија заједничка црта, али није једина заједничка. Четири обухваћена система представљају амерички президенцијализам, британски парламентаризам, француски семи-президенцијализам и немачки канцеларски систем. Одабрани демократски систем понаособ детаљно је описан и анализиран по јединственом методолошком обрасцу који за сваки систем обухвата низ елемената, али су и уз сваки дати и они елементи који су специфични за одређен систем, његово настајање, историју, проблеме, услове настанка, карактеристике и проблеме с којима се данас суочава.

   Вучина Васовић је проучавањем током дугог периода постао наш највећи зналац проблематике коју обухвата његово дело (други том ће обухватити такозване мале западноевропске демократије). Васовић је унео пуно појединости, интересантних и релевантних за стицање опште слике о анализираним системима, из историје, културе, политичке теорије, правних решења, социологије, антропологије и више других области. Добро је све то уткао у ткиво система који обрађује или приказује историјски и друштвени контекст у каквом је сваки поједини систем настајао и развијао се у оно што данас представља и чему је највише пажње и простора посвећено.

   Жири је узео у обзир побројане основне чињенице и разлоге и одлучио да награду додели Вучини Васовићу.

Београд, 28. јуна 2006.

ЧЛАНОВИ ЖИРИЈA

Академик др Војислав Становчић
Проф. др Јовица Тркуља
др Ђурица Крстић