Жири за доделу награде Фондације „Миодраг Јовичић“ у саставу професор др Коста Чавошки, председник, др Ђурица Крстић и професор др Драгољуб Поповић, 29. јуна 2015. године једногласно је одлучио да Управном одбору Фондације предложи да награду Фондације „Миодраг Јовичић“ за годину 2015. додели др Војиславу Коштуници.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

   Током завршних година редовних студија и на трећем степену др Војислав Коштуница је био најбољи студент, не само у својој него и у више генерација, и то не толико по достигнутој просечној оцени, колико по израженој способности за научни рад, која се огледала у изврсном знању двају светских језика, а отеловила се у раним радовима које је убрзо почео да објављује. Године 1974, та његова способност достигла је завидне размере у докторској тези под насловом „Институционализована опозиција у политичком систему капитализма“, чији је, нажалост, само мањи део објављен. У времену када су сви веровали у наводну самосвојност и дуготрајност такозваног самоуправног социјализма, Војислав Коштуница је био изузетно далековид: својом тезом разјаснио је настанак, природу и различите облике опозиције, и то не само у капиталистичком, како је то писало у њеном наслову, него и у сваком вишестраначком систему. Стога, када је 1989. године приступио оснивању прве опозиционе странке, Коштуница је то чинио с највише знања и моралног права. Кључни предмет разматрања у тој надасве изврсној тези било је питање слободе, како индивидуалне тако и слободе јавног говора и политичког удруживања, чему је посветио најбоље године свог стваралачког рада.

   Потврђује то најпре његова потоња књига Страначки плурализам или монизам, у којој су приказани обнова и затирање послератне опозиције. Књига је, иако је рађена искључиво на основу увида у ондашњу штампу и периодику и стенографске белешке скупштинских заседања, пошто државни и полицијски архиви и досијеи УДБЕ тада нису били доступни, за ондашњу јавност била право откровење, а за комунистичке главаре непријатно изненађење. И то је била књига која је у историји друге Југославије највише умножавана фотокопирањем, пошто знатижељни читаоци више нису могли доћи до штампаних примерака. У Сједињеним Америчким Државама објављена је већ 1985. године на енглеском, да би тек 1990, а потом и 2011. године доживела своје друго и треће измењено и допуњено издање на српском језику. Захваљујући тој књизи, др Војислав Коштуница је од 1983. године и препознатљива јавна личност.

   Када добар конституционалиста овлада кључним правним и политичким појмовима и установама, он се пре или после упушта у правну и политичку филозофију. У својим најбољим годинама управо је тим путем кренуо др Војислав Коштуница када је 1978. године написао и објавио расправу „Проблем тираније већине у политичкој филозофији Алексиса де Токвила“, која и данас представља најбољи оглед о том великом либералу XIX века. За разлику од некритичких поборника нововековне демократије, Токвил је запазио три велике опасности које угрожавају слободу у демократији. Прва јесте тиранија већине, о којој Коштуница пише, друга је владавина осредњости, а трећа је губитак индивидуалности. Потом је придодао и расправе о Џону Локу и Жан-Жаку Русоу, који су по оригиналности и далекосежности своје мисли сврстани међу десетак највећих политичких филозофа свих времена.

   Коштуница је наставио онако како је и започео. Објавио је више расправа о слободи, владавини права и људским правима. Био је то лук који је повезивао његове ране и зреле радове. Нама само преостаје да наслућујемо шта би још урадио да није 1974. године најпоганијом уценом најурен с Правног факултета, а потом у Институту друштвених наука радио оно што је тадашња Интересна заједница науке била спремна да плати.

   Једног тренутка, Коштуница је велике националне задатке ставио изнад личног частољубља у стручној и научној каријери. Двадесет две године предводио је једну од најугледнијих демократских странака, био председник Савезне Републике Југославије и у два мандата председник Владе Републике Србије, тако да је у политици постигао све што се постићи може.

   Наставио је да пише, али у настојању да реши најтежа државна и национална питања. Прво питање јесте одбрана Косова, што је Војислав Коштуница, поред осталог, учинио двема заиста вредним књигама које садрже темељито промишљену, изврсно правно засновану и изузетном снагом воље изведену одбрану нашег Косова. Многи су то чинили и чиниће, али нико до сада на највишем јавном положају то није изводио тако убедљиво, упорно и доследно како је то чинио др Војислав Коштуница. Притом нам је ставио до знања, да нама, као народу и држави, једино преостаје да издржимо и истрајемо у тврдој вери да је Косово не само увек било, него да ће увек остати део Србије. Друго питање, којем је такође посветио две књиге, јесте питање да ли Србија треба да уђе у Европску унију. С ваљаним и убедљивим разлозима Коштуница је против тога.

   Приликом доношења одлуке о додели награде чланови жирија су били свесни да је др Војислав Коштуница, по ономе што је у науци постигао, заслуживао да је прими много раније, међу првим добитницима. Нажалост, високи политички а потом и државни положаји које је заузимао, спречавали су све наше жирије да његово име и дело узму у разматрање. И тек кад је прошле године драговољно напустио и последњи високи политички положај, ми смо му радо доделили ову угледну награду.

   Доктор Војислав Коштуница јесте један од не само ретких правих пријатеља Миодрага Јовичића, него и по много чему – и по предмету којим се бави и по жарком родољубљу – његов врсни следбеник. Утолико награда др Војиславу Коштуници представља и чување успомене о том часном и великом човеку чије име ова фондација носи.

У Београду, 29. јун 2015.

 

ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА

др Коста Чавошки, редовни професор
Правног факултета Универзитета у Београду

др Ђурица Крстић, члан Управног одбора
                                                                       Фондације „Миодраг Јовичић“

                                                             др Драгољуб Поповић, редовни професор
Правног факултета Универзитета Унион