Жири за доделу награде Фонда „Миодраг Јовичић“ у саставу: проф. др Драгољуб Поповић (председник), проф. др Лидија Р. Баста Флеинер и проф. др Миодраг Јовановић, једногласно је одлучио 25. јуна 2011. године да Управном одбору Фонда предлози да награду Фонда „Миодраг Јовичић“ за годину 2011 додели др Милану Подунавцу, редовном професору Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

   Милан Подунавац је рођен 1947. године у Карађорђеву, у Хрватској. Гимназију завршава у Вировитици, а студије политичких наука и права на Универзитету у Београду 1970. године. Звање магистра политичких наука стиче 1974. на Факултету политичких наука а 1978. године брани докторат на истом факултету. Академску каријеру започиње као асистент на ФПН-у 1972. године; звање доцента добија 1980, а ванредног професора 1985. године. Редовни професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду на предмету Теорија политичког система постаје 1990. године. Руководилац је (cluster leader) за тематско подручје Ethnicity, Nationalism, and Identityу оквиру европског регионалног мастер програма „Democracy and Human Rights in South-East Europe“.

   У периоду од 1992. до 1994. године има функцију продекана, а од 2004. до 2009. декана Факултета политичких наука у Београду. Као гостујући професор борави и предаје на универзитетима у САД: Државни универзитет Флориде (Florida State University, 1997), Јејл универзитет (Yale University, 1983), Универзитет Џорџије (Georgia University, 2005), Универзитет Атланте (Atlanta University, 2005); у Енглеској Лондонска школа за економију (London School of Economics, 2007), Универзитет у Лондону (UCL – University College of London, 2007), Универзитет у Вестминстеру (Westminster, 1996, 1997, 2007), у Немачкој Универзитет у Гетингену (Goetingen University, 1989), и у Хановеру (Hannover University, 2003. године).

   Милан Подунавац од 2001. до 2004. године ради на истраживачком пројекту ИЛИ пројектима „Цивилно друштво у Европи“ („European Civil Society“), „European Citizenship“ у оквиру Wissenschaftszentrum Берлин. На Централноевропском универзитету (Central European University) у Будимпешти борави и предаје 2000. и 2009. године, када држи докторски курс „Политика и страх“ („Politics and Fear“). На Универзитету Ла Сапиенца (La Sapienza) у Риму држи 2008. циклус предавања на тему „Настанак држава и нација на Балкану“ („State-and-Nation Building in the Balkans“).

   Учесник је бројних међународних скупова. Један је од уредника посебног броја часописа Southeastern Europe посвећеног теми „Страх на Балкану“ („Fear in Balkans“, 2012. године).

   У најзначајније радове-књиге Милана Подунавца спадају: Политичка култура (1982, 2008), Политички легитимитет (1988), Политички систем (1993,ко-ауторски рад с Миланом Матићем), Принцип грађанства и поредак политике (2001), Поредак, конституционализам, демократија (2006), Политика и страх (2008,коауторски рад с Џоном Кеаном и Крисом Спарксом (John Keane, Chris Sparks).Један је од уредника Енциклопедије политичке културе (1993)иуредник зборника Држава и демократија (2010),чије је делимично измењено издање на енглеском језику State and Democracy објављеноу 2011. години.

   Најновији истраживачки пројекат Милана Подунавца посвећен је републиканској политичкој теорији, а биће објављен у издању издавачких кућа Службени гласник (Београд), ЦИД (Подгорица) и Политичка култура (Загреб).

II

   Основна подручја научног интересовања Милана Подунавца представљају: савремене политичке теорије, политичка култура, политички легитимитет, консензус, начело грађанина, страх и политика. Теоријским и нормативним темпераментом, Милан Подунавац у најбољем значењу припада београдској правно-политиколошкој школи. Блиски сарадник Јована Ђорђевића, Подунавац од почетка дели интересе и подстицаје водећих српских конституционалиста и политичких и правних теоретичара: Ђорђу Тасићу посвећује обиман рад поводом 150 година Правног факултета (Право и држава у правној и политичкој филозофији Ђ. Тасића, Стевану Врачару посвећује студију „Право и политика“ објављену у Аналима Правног факултета у Београду. Радови Миодрага Јовичића и Павла Николића побуђују његова интересовања за уставнотеоријско истраживање. Са друге стране, Војислав Становчић и Милан Матић пресудно утичу на избор водећих проблема којима се Подунавац бави: легитимност, политичка облигација, поредак, конституционализам, политичка култура, грађанство.

   Начин на који Подунавац у својим радовима тематизује кључне појмове политичке и конституционалне теорије, природу теоријског дискурса, начин на који структурира основне проблеме, откривају особиту хармонизацију и равнотежу англосаксонске и континенталноевропске (немачке) школе. Таква врста равнотеже препознаје се пре свега у најновијим радовима Милана Подунавца. Темељна питања о природи поретка и добро уређене политичке заједнице, Подунавац настоји да смести у дискурзивно поље теоријског и нормативног преиспитивања ролсовског (J. Rawls) либералног схватања сагласности, са једне стране и радикалне шмитијанске (K. Schmit) конструкције поретка, са друге. Подунавац дели нормативно упозорење да уставна стабилност и демократска легитимност либералног политичког поретка још увек нису обезбедили непобитни захтев нормативног ауторитета, који је иманентно усмерен на либерално-демократске аргументе. Поред тога, у времену када је на овим просторима позитивизам у уставноправном мишљењу неретко бивао удобан заклон за интелектуални минимализам и политички опортунизам, радови Милана Подунавца недвосмислено поручују да је бављење темељним питањима устава, уставног система и поретка могуће само као критичка политика теорија устава. Подунавац суверено доказује да је за демократски конституционализам устав истовремено извор и утока политике и права.

   Први значајнији рад, Политичка култура и политички односи, Подунавац пише под снажним утицајем тада владајућег дискурса о култури цивитета („civic culture approach“, Алмонд, Верба), а под утицајем нормативних и историјских школа (Carl Friedrich, Eric Voegelin, Wiliam Bluhm, Werner Jaeger), чини значајан отклон у односу на владајуће школе социологизације политичке културе, уводећи у расправу проблеме легитимности, пристанка, политичких (оснивачких) митова, политичких формула и фактора јединства политичке заједнице. У новијим радовима Милана Подунавца та полазишта ће бити додатно оснажена становиштем да је средишње поље политичке културе увек омеђено основним питањима о животу једне политичке заједнице: Шта је политика? Шта је политичка рационалност? Шта је легитимно, а шта нелегитимно? На чему почива политичка облигација грађанина? Подунавац следи аргументе у политичкој теорији Монтескијеа, Guizot-а, Токвила, и Burke-а, по којима политичка култура трансцендира сâм политички поредак и његове установе, и спада у конституцијска начела која утемељују један политички поредак. Такво становиште базира се на основној претпоставци да стабилност једног политичког поретка претпоставља, како каже, „генеративне принципе политичког поретка“ који у бити обликују политичку физиономију политичких друштава.

   Очигледна намера Подунавца да се ослободи утицаја школа које „социологизују“ политику долази до пуног израза у књизи Политички систем. Теорије и принципи, коју пише заједно са Миланом Матићем.Три су темељне новине које Подунавац уноси у теорију политичког система. Прво, уз ослонац на Алзузијуса (Politica), Подунавац обнавља аристотеловски програм политичке филозофије. Друго, издвајањем теорије о чиниоцима који уједињују политичке заједнице, Подунавац указује на значај основних мотива у Тукидидовој политичкој теорији, које су „преузела“ класична политичка мишљења (Тацит, Макијавели, Хобс, Монтескије, Токвил и други). Наведене мотиве аутор темељно надграђује у средишњем делу рада Политика и страх,који пише са Џоном Кином и Крисом Спарксом. Трећи, средишњи део ове књиге односи се на принципе политичког поретка (легитимност, политичка облигација, конституционализам, политичка правда, грађанство).Истепојмове Подунавац даље теоријски развија у радовима Политички легитимитет, Принцип грађанства и поредак политике, Поредак, конституционализам, демократија, каои својим најновијим студијама посвећеним политици идентитета и демократском грађанству, модерној држави и конструкту „другога“; слободи од страха и односу између страха и легитимност у политичкој теорији Гиљерма Ферера ИЛИ .

   За рад Принцип грађанства и поредак политике може се рећи да остаје у оквирима владајућег либерално-комунитарног спора, али остали радови, објављени у последњих десет година, доследно се усредсређују на оне теоријске и нормативне проблеме на којима се пресецају утицаји конституционалне и политичке теорије. Милан Подунавац се подједнако враћа неким класичним темељним питањима конституционално-политичке теорије – конституционализам, однос конституционализма и демократије, легалитет, уставни идентитет. Истовремено, отвара и друга, недовољно рефлектирана питања, као што су: политичке последице конституционалног избора – тему којом обнавља теоријске мотиве Токвила, Нојмана и Шмита – проблеме конституционализације револуција и уставотворног процеса (constitution-making process). Подунавац се притом ослања на неофедералистичку и републиканску политичку теорију (Ackerman, Arato, Preuss), критичку рецепцију концепта „борбене демократије“, „борбеног легитимитета“ и „политичке правде“ (Loewenstein, Deringer, Dyzenhaus), као и одговоре савремених демократија на кризу владавине и легитимности у случајевима уставне диктатуре.

   У своме најновијем пројекту, Републиканизам, Подунавац, поред критичког увида у теоријско наслеђе цивилног републиканизма, тематизује унутрашњу трансформацију – републиканизацију – либералне политичке теорије анализом водећих вредности и начела на којима почива савремена конституционална демократија (слобода, правда, грађанство, конституционализам, демократија).

III

   Истраживачко опредељење и више него импресивни истраживачки резултати у току четири деценије преданог научног и педагошког рада у области политичке и конституционалне теорије сведоче о томе да је Милан Подунавац од самог почетка бављења теоријом политичког система, могуће само као системски контекстуализовано, критичко промишљање темељних појмова и феномена модерне политике и њене конституционализације, са једне стране; а са друге, да оно обавезује интелектуалца и педагога у најплеменитијем смислу речи да се аналитички утемељено и вредносно опредељено суочи са емпиријском верификацијом својих истраживања на конституцијски судбоносним питањима државе и друштва. Захваљујући томе, неки радови Милана Подунавца, настали у последњој деценији, поред осталог, критички рефлектирано али никада острашћено и дневно политизовано указиваће на природу и феномене патологије политике на овим просторима.

   Жирију стога чини част да Управном одбору Фонда предложи да награду Фонда „Миодраг Јовичић“ за 2011. годину додели др Милану Подунавцу, редовном професору Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Фрајбург–Београд,

23. октобар 2011. године

ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА

Проф. др Драгољуб Поповић,
Проф. др Лидија Р. Баста Флеинер,
Проф. др Миодраг Јовановић,