Фондација „Миодраг Јовичић” у сарадњи са Правним факултетом Универзитета у Београду расписала је конкурс за најбоље урађен докторски рад из области уставног права и политичког система који је одбрањен на правним факултетима универзитета у Републици Србији и Републици Српској.

Жири за доделу награде Фондације „Миодраг Јовичић” у саставу проф. проф. др Маријана Пајванчић, проф. др Драгољуб М. Поповић и проф. др Јовица Тркуља 30. септембра 2022. године је једногласно одлучио да Управном одбору Фондације предложи да ту нагрaду за годину 2022. додели др Мирославу Ђорђевићу и др Сави Манојловићу за одличан докторски рад из области уставног права и политичког система.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

   1. – Др Мирослав Ђорђевић је рођен 1985. године у Београду, где је са одличним успехом завршио основну школу, гимназију и основну музичку школу. На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирао је школске 2010/2011. године са просеком 9.13, а на истом факултету је 2013/2014. завршио и мастер студије са просеком 10, одбранивши мастер рад на тему „Locatio conductio operis faciendi – упоредноправни приступ“. Током основних студија био је стипендиста Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка, завршио је две летње школе јавног права ЕУ у Грчкој и био добитник прве награде фондације „Алан Вотсон“ за најбољи рад на тему правних транспланата. Већ током основних студија учествовао је на више међународних конференција у Немачкој, Аустрији, Словенији и Хрватској. Школске 2013/2014 године је на Правном факултету Универзитета у Београду, уписао докторске студије уставноправног смера, на којима је остварио просечну оцену 9.67. Током докторских студија усавршавао се у неколико наврата као стипендиста у Немачкој (у Сарбрикену, Минхену и Бону).

   Од почетка 2012. године запослен је у Институту за упоредно право, прво у звању истраживача-приправника, а потом истраживача-сарадника. Објавио је више од двадесет научних радова на српском, енглеском и немачком језику, био коуредник научног зборника „Сто година од почетка Првог светског рата“ и члан редакције часописа Континентално право. Учествовао је на више домаћих и страних пројеката, као и на преко тридесет научних конференција и семинара у земљи и иностранству, од којих се посебно истичу „Das Europäische Kulturerbe im Spiegel der Assekuranz“ (Беч, 2019), „70 Jahre Grundgesetz” (Београд, 2019), „The Right to Remembrance” (Њујорк – Њу Џерси, 2017), „Der Krieg Unserer Grossväter 1914 – 1918“ (Беч, 2014) итд. Одржао је 2020. године (као гостујући предавач, путем видео-линка) предавање на тему “Democratic Principles and the Rule of Law as Conditions for EU Membership” на Универзитету у Салерну. Од почетка 2019. до марта 2020. године био је и представник Немачке фондације за међународну правну сарадњу (GIZ) у Србији. Превео је више научних, стручних и законских текстова са немачког на српски језик. Говори енглески и немачки, а служи се руским језиком.

   2. – Мирослав Ђорђевић je докторску дисертацију на тему „Суспензивни вето председника републике“ одбранио 16. октобра 2020. године пред комисојом у саставу: проф. др Владан Петров, ментор, проф. др Дарко Симовић и проф. др Марко Станковић. Дисертација је написана на 201 страници и усаглашена са стандардима Универзитета у Београду. Израђена на основу проучавања грађе која обухвата 185 библиографских јединица, преко 50 различитих домаћих и страних интернет извора, прописа и судских одлука, који су садржани у 918 фуснота. Грађа коју је аутор користио за израду дисертације писана је на српском (тј. српскохрватском), немачком, енглеском, руском, француском и словеначком језику.

   Предмет дисертације је правна природа и манифестације института суспензивног вета као овлашћења председника републике – у упоредном и српском праву, уз уважавање неопходног контекста ради правилног разумевања овог института.

   Текст дисертације је подељен у девет поглавља од којих је прво поглавље увод, а последње закључак, после чега је кандидат приложио и 8 прилога дисертацији. Посебна поглавља су посвећана следећим питањима: (1) Историјски корени института суспензивног вета, (2) Суспензивни вето у систему председничких овлашћења, (3) Правна природа суспензивног вета, (4) Суспензивни вето и питања легитимитета, (5) Дистинктивни модели суспензивног вета у свету, (6) Суспензивни вето у Републици Србији и (7) Председник републике, суспензивни вето и питања демократске културе.

   У свом истраживању аутор је пошао од основне хипотезе да „суспензивни вето представља једно од председничких овлашћења, које, зависно од начина на који је регулисано, представља важан чинилац у одређењу 'снаге' председника у једној држави“. Ова и додатне хипотезе су се у ауторовој упоредноправној и догматској анализи показале као претежно потврђене, тако да је он дошао до значајних резултата и закључака о институту суспезивног вета.

   У крајњем резултату ова дисертације представља релевантан допринос изградњи савремене теорије о суспензивном вету председника републике, превасходно стога што кандидат даје своју концепцију дихотомне природе овог института, који треба да штити како уставност, тако и остваривање легитимних политичких циљева. Кандидатова дихотомна природа вета уклапа се у његову концепцију „елегантне конституције“, која треба да успостави равнотежу између „два неретко међусобно искључива појма – ефикасности и правде“. Дисертација је писана јасним и лепим стилом, а да при том није изгубила на својој научној утемељености и вредности.

   У целини посматрани, докторска дисертација др Mирослава Ђорђевића обрађује значајну и актуелну тему уставног права и политичког система. Начин израде дисертације указује да је др Ђорђевић свестран и широко образован правник и интелектуалац. Његова дисертација се одликује истанчаним аналитичким духом као и јасном и прегледном систематиком и методологијом, што, по многим својим одликама  подсећа на стваралаштво академика Миодрага Јовичића.

   Из свих изнетих разлога, жири је донео одлуку да се  награда Фондације „Миодраг Јовичић“ за годину 2022. додели др Мирославу Ђорђевићу за одличан докторски рад из области уставног права и политичког система.

II

   1. – Др Саво Манојловић је рођен je 1986. године у Приштини. Основну школу похађао је у Приштини и завршио у Београду, а затим Тринаесту београдску гимназију. Године 2004. уписао је Правни факултет Универзитета у Београду на коме је дипломирао 2008. године са просеком 9,32. Добитник је Светосавске похвалнице за најбоље студенте за 2005/2006, 2006/2007 и 2007/2008 школске године. Током студирања добио је награду за најбољи студентски рад ”Слободан Јовановић – поруке за наше доба”, награду за најбоље студентске радове, као и Универзитетску награду „Миливоја Јовановића и Луке Ћеловића“ за најбоље радове из области правних и економских наука 2007/2008 године. Године 2007. проглашен је за најбољег говорника регионалног дебатног турнира на Свеучилишту у Мостару. Током студирања био је стипендиста Владе Републике Србије, Клуба Привредника, Rotary клуба Београд Чукарица и Фондације Конрад Аденауер. На Правном факултету Универзитета у Београду школске 2008/2009 завршио је мастер студије на јавноправном модулу сапросеком 9,75.

   Имао је студијске боравке на Универзитету Лајден у Холандији (2008. године), Гроцијус центру за међународно право у Хагу (2008. године), Универзитету у Салцбургу (2010. године) и Универзитету у Фрајбургу - Швајцарска (2013. године). Био је гостујући предавач на летњој школи Џон Хопкинс Универзитета у Игалу 2010. године. Године 2013. добио је диплому (magna cum lauda) постдипломског курса Federalism, Decentralization and Conflict Resolution, International Summer School University of Fribourg, Institute of Federalism, (рад  Kosovo: a solution to the problem – double sovereignty and high level of autonomy for the Serbian entity изабран је међу пет најбољих радова). Завршио је једносеместрални курс (фебруар - мај 2016. године) ”The Leadership, Orginizing and Action” код професора Маршала Ганца на Харварду (Harvard Kennedy School).

   У Институту за упоредно право запослен је од 2015. године. Тренутно је у статусу истраживача сарадника. Радио је као млађи саветник у Уставном суду Републике Србије од 2009. до 2015. године. Биo је ангажован као правни експерт у бројним пројектима везаним за реформу правосуђа, побољшања привредног амбијента, заштите потрошача, финансирања политичких странака и транспаретног запошљавања. Председник је Удружења за заштиту уставности и законитости. Периодично објављује колумне са правном тематиком за недељне и дневне листове.

 

   2. – Новембра 2019. године Саво Манојловић је уписао докторске академске студије на Правном факултету у Београду, Управноправна ужа научна област. Докторску дисертацију на тему „Јавноправни субјективитет и овлашћења  политичких странка у либералној демократији“ одбранио је 29. децембра 2021. године пред комисојом  проф. др  Добросав Миловановић, ментор, проф. др Владан Петров и проф. др Владимир Ђурић.

   Манојловићева докторска дисертација написана је на 247 страница у складу са захтевима и стандардима Универзитета у Београду у погледу форме и садржаја докторске дисертације. Основни циљ његове докторске дисертације јесте утврђивање постојања јавноправног субјективитета и овлашћења које политичке партије имају у либералној демократији, али истовремено и испитивање мере дозвољености (јавноправног) субјективитета и овлашћења политичких странака, како се не би угрозили основни постулати либерално демократског поретка. Аутор је у циљу свеобухватне анализе приступио једном општетеоријском одређивању политичких странака и либералне демократије, а затим анализирао примере различитих упоредних института из управног и уставног права посебно обрађујући положај политичких странака у изборним системима, располагању посланичким мандатом, финансирању политичких странака, политичких странака као чиниоца власти, концепту аутономије политичких странака у односу на јавни поредак и кроз институт забране политичких странака.

   Текст дисертације започиње уводним раматрањима (стр. 1-34). Након тога, следи први део  у којем се разматрају појмовно одређење и елеметни политичких странка (стр. 35-63) и други део у којем се подробно осветљава  постојање јавноорвног субјективитета и овлашћења политичких странка (стр. 64-229). У закључним разматрањима (230-232) аутор сумира резултате истраживања и образлаже остварене доприносе. На крају је списак литературе (стр. 233– 250) са укупно 590 фуснота у тексту. Дисертација је написана на основу проучавања грађе која обухвата 142 библиографске јединице литературе на страним и 108 јединица на српском језику, као и 29 јединица српских и страних пресуда, одлука и других правних извора који су садржани у 579 фуснота. 

   У свом истраживању Манојловић је пошао од три главне хипотезе које су међусобно повезане: (1) Политичке странке често располажу прерогативима који имплицитно или експлицитно имају карактеристике јавноправног субјективитета и овлашћења; (2) Јавноправна овлашћења политичких странака потребно је у разумној мери ограничити, како не би дошло до претераног уплива политичких странака у јавну сферу; и (3) Истовремено, треба избегавати непотребне забране које "окивају" слободно деловање политичких странака, и врло често заправо сузбијају страначки плурализам и сужавају простор за појаву нових политичких опција. Аутор је кроз ове хипотезе, као и кроз обраду посебних сегмената отворио и значајан број практичних питања која могу бити корисна у случају уставних или законских промена.

   Структура рада је кохерентно постављена, аргументација је јасна, ваљана и садржински исцрпна, закључци су изведени на основу изложене материје и јасно показују да дисертација како у целини тако и у свим саставним деловима представља оригиналан и самосталан научни рад. Закључци до којих је аутор дошао су самостално обликовани и јасно саопштени.

   На основу увида у рукопис докторске дисертације Саве Манојловића жири је закључио да је он својим истраживањем јавноправног субјективитета и овлашћења политичких странака, као и теоријских гледишта, правних прописа и практичних решења - дао допринос развоју критичке и научне мисли у области јавног права, али и општетеоријском разумевању политичких странака. Његов рад представља смели захват и пионирски рад у једној материји чије познавање је од великог значаја за српско друштво и правну праску у Србији. Реч је о комплексном и целовитом научном раду у којем је предметна материја продубљено размотрена. Посебну димензију овом раду дају практична искуства која је аутор непосредно имао као члан радних група за израду прописа у овој сложеној и осетљивој области, јер је био у прилици да провери теоријске ставове у контексту националног правног система.

*

   Када се две докторске дисертације посматрају у целини једнодушна је оцена жирија да оне спадају у понајбоље дисертацијe одбрањенe последњих година у Србији из области уставног права и политичког система. Садржином и формом, ове дисертације се сврставају у солидне теоријске домете и имају низ додирних тачака са стваралаштвом академика Миодрага Јовичића. Стога је жири једногласно донео одлуку да се награда Фондације „Миодраг Јовичић“ за годину 2022. додели др Мирославу Ђорђевићу и др Сави Манојлоивћу за одличне докторске радове из области уставног права и политичког система.

У Београду, 30. септембар 2022.

ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА

                         др Маријана Пајванчић, редовни професор

Правног факултета Универзитета у Новом Саду

др Драгољуб М. Поповић, редовни професор
Правног факултета Универзитета Унион

др Јовица Тркуља, редовни професор
Правног факултета Универзитета у Београду